Ph minus Sredstvo za smanjivanje pH vrednosti vode u bazenima 020086 20 lit.

Preparat za smanjenje nivoa pH vrednosti vode u bazenu za plivanje, kada je to neophodno. Lako se rastvara čak i u hladnoj vodi i može da se dodaje uz pomoć dozirajuće pumpe.
Nivo pH vrednosti vode u bazenu za plivanje treba da se održava u intervalu od 7,2-7,6. Viši nivo pH od navedenog može da izazove nadražaj očiju i disajnih puteva kupača. Voda izgleda mutno i može da dođe do stvaranja naslaga na zidovima i na dnu bazena.

TRETMAN VODE U BAZENIMA

-Osnovne informacije-

Filtracija –cirkulacija vode

U pogledu održavanja čistoće vode u bazenu, osnovni zadatak je odstranjivanje mehaničke nečistoće i kontinuirano dodavanje hemikalija. Za tu svrhu koriste se uređaji za cirkulaciju vode, koji se uglavnom sastoje od pumpe i filtera, Za veće bazene koriste se filteri sa peščanim punjenjem, a za manje sa papirnim uloškom. Oni odstranjuju nečistoću sa površine vode. Za odstranjivanje nečistoće sa dna bazena, koja je teža od vode, koristi se podvodni usisivač. On se obično priključuje na uređaj za cirkulaciju vode, ili gde to nije moguće, preporučuje se tip koji se priključuje na vrtno crevo.

Podešavanje hemijske ravnoteže vode
Voda u bazenu će biti čista i prozirna samo ako su sastojci u hemijskoj ravnoteži.

pH-vrednost
Prvi bitan parametar je pH-vrednost vode. pH se meri na skali od 0-14, na kojoj je 7 neutralna vrednost. Ispod te vrednosti voda je kiselog karaktera. Preporučena pH-vrednost vode bazena je blago bazna, što doprinosi ugodnom osećaju kupača, pošto je pH-vrednost ljudskog oka oko 7,5. pH-vrednost ispod 7,2 nadražuje oči i ima korozivno delovanje. Mada je dezinfekcijsko delovanje sredstva sa hlorom jače u kiseloj sredini (ispod pH 7), ipak nije preporučljiva pH vrednost ispod 7,2. Takođe, nije preporučljiva ni pH-vrednost preko 7,8, pošto je nepovoljna za oči, a efikasnost sredstava za hlorisanje u velikoj meri opadne.

Idealna pH-vrednost vode u bazenu je 7,2-7,6!
Praktična iskustva pokazuju da najviše problema stvara prevelika pH-vrednost. Vlasnici bazena često imaju problem da u vodu dodaju propisanu količinu hlora, ali je voda i dalje mutna i razmnožavaju se alge. Nakon merenja pH-vrednosti, u najviše slučajeva se može utvrditi da je uzrok problema bila previsoka pH-vrednost.

Ukupna alkalnost (total alkalinity-TA)
Ova vrednost predstavlja slobodni kapacitet vode za prihvat promene pH-vrednosti. To znači da pri dodavanju manje količine kiseline, pH-vrednost se menja u manjoj meri, ili se uopšte ne menja. Ako je ova vrednost previše niska ili previše visoka, teško je podesiti ph-vrednost. Idealna TA vrednost je između 80 i 120 mg/l. Ona se može izmeriti pomoću analizatora vode.

Tvrdoća vode
Predstavlja količinu u vodi rastvorenih kalcijumovih i magnezijumovih soli, pa se iz tog razloga izdvaja vodeni kamenac na zidovima bazena, u cevovodima i peščanim filterima, nanoseći znatnu štetu u mašinskim jedinicama. Tvrdoća vode se hemijskim tretmanom ne može smanjiti, ali se soli koje uzrokuju tvrdoću mogu zadržati u obliku rastvora, a time se može sprečiti izdvajannje kamenca.

-Dezinfekcija-
Dezinfekcijskim sredstvom nazivamo onu hemikaliju koja uništava ili neutralizuje mikroorganizme u vodi bazena. Mikroorganizmi su živa bića nevidljiva golim okom koja neprekidno dospevaju u vodu preko kiše, vetra i kupača. Od bakterija, virusa, algi i gljiva, bakterije su najveći neprijatelji. Najveći broj mikroorganizama je bezopasan za ljudski organizam, ali neki od njih izazivaju bolesti ili infekcije. Ukoliko se ne unište, preko vode prelaze sa jednog čoveka na drugog. Organske materije vodu bazena čine mutnom. Za dezinfekciju se najčešće koriste jedinjenja hlora.

U bazenima treba održavati takvu količinu aktivnog slobodnog hlora (free chlorine-FC) koja uništava mikroorganizme koje izazivaju infekciju i alge, a da ne bude škodljiv po zdravlje kupača. Idealna sadržina aktivnog hlora je 1-1,5 mg/l.

U slučaju male dece i osoba osetljivih na hlor, preporučuje se upotreba sredstava za dezinfekciju sa kiseonikom. Pri ovom postupku dezinfekciju vrši aktivni kiseonik. Pored navedenog se, kao alternativni postupci za obradu vode, preporučuju ozonizacija ili uređaju za UV zračenje.

-Odstranjivanje algi-
U vodi bazena se i pored upotrebe sredstava za dezinfekciju i filtraciju mogu stvarati i alge ili drugi mikroskopski biljni organizmi. Za sprečavanje stvaranja algi, ili za uništavanje već nastanjenih algi, najefikasnija su kvaterner amonijačna jedinjenja koja ne sadrže hlor, a biološki se razgrađuju.

Ukoliko se količina sredstava za dezinfekciju i sredstava za uništavanje algi u vodi znatno smanji, 12h je dovoljno da se voda u bazenu napuni zelenim algama. Ovo se u potpunosti može odstraniti velikom količinom hlora (postupak šokiranja vode), podizanjem sadržine hlora na 3-5 mg/l. Kod otvorenih bazena šokiranje treba obaviti jednom u dve nedelje, a pri temperaturama vode iznad 26C jednom nedeljno, čime se može sprečiti stvaranje algi.

-Flokulacija-
Sitnu plivajuću koloidnu nečistoću u vodi bazena, kao na primer alge, filteri nisu u stanju da odstrane. Voda u bazenu od tih materija postaje opalna, što se može odstraniti samo dodavanjem sredstava za flokulaciju. Sredstva za flokulaciju sitne čestice skupljaju u veće pahulje, te se one mogu zadržati na filteru ili se mogu nataložiti, pa usisati.


Nekoliko korisnih saveta ukoliko voda u bazenu nije čista

Šta je razlog ako je voda u bazenu zamućena, zagađena algama, zelena ili smeđa:
1. Neodgovarajuća vrednost slobodnog hlora: Sadržaj slobodnog hlora u vodi uvek treba da bude u granicama 1-1,5 mg/l. Ukoliko je sadržaj slobodnog hlora manji od ovog, lako može da opadne na vrednost 0, tako prestaje dezinfekcija.
2. Neodgovarajući pH: pH vrednost uvek treba da bude u granicama 7,2-7,6. Ako je pH previše velika, sredstva za hlorisanje gube efikasnost, voda postaje mutna i zagađena algama.
3. Neodgovarajuća filtracija: Filter je začepljen. U slučaju filtera sa patronima, treba ga očistiti ili promeniti uložak. U slučaju peščanog filtera treba prekontrolisati manometar i, ako pokazuje preveliku vrednost, primeniti povratni pritisak (videti uputstvo uređaja za cirkulaciju).
4. Neodgovarajuće vreme filtracije: Uređaj za cirkulaciju (filter pumpa) treba da bude u funkciji najmanje 2 puta po 4 sata dnevno. Povećanjem temperature vode treba povećati i vreme filtracije. Po velikoj vrućini vreme filtracije podići na 2 puta po 7 sati dnevno.
5. Loše podešeni uduvači: Sva količina vode u bazenu treba da bude u pokretu kada je pumpa uključena. Na taj način se osigurava ravnomerno mešanje hemikalija. Ukoliko to nije osigurano, u delovima sa mirujućom vodom u bazenu, gde nema doziranja hemikalija, stvaraju se alge.
6. Previše je organskih materija u bazenu: Bazen izvan upotrebe uvek treba prekriti da bi se zaštitio od lišća koje opada, insekata i ostalih nečistoća. Površinu vode i dno treba redovno čistiti mrežom za skidanje nečistoća i usisivačem.
7. Nije obavljen šok-hlor tretman: Šok-hlor tretman treba obaviti nedeljno ili dvonedeljno (sadržaj hlora treba podići na 3-5 mg/l) – time se smanjuje mogućnost razmnožavanja algi.

Čišćenje vode zagađene algama:
Kontrolisati uređaj za cirkulaciju, obaviti šok-hlor tretman. Podesiti pH-vrednost vode, podići sadržaj slobodnog hlora na 3-5 mg/l, dodati sredstvo protiv algi i flokulant. Alge istaložene na zidovima bazena protrljati četkom! Tokom 12-24h uključiti uređaj za cirkulaciju, nakon toga zaustaviti i sačekati 24h. Istaložene alge usisivačem odstraniti iz bazena. Uginuče alge se veoma teško filtriraju, zato izvučenu vodu nemojte vraćati u bazen! Po potrebi češće rastresite peščani filter. Ukoliko prvi tretman nije doneo željene rezultate, ponoviti postupak!