Artemis Faul : Operacija Arktik, Oin Kolfer

*** O Knjizi : Znala sam da će se vratiti. Znala sam. Neko gobline ilegalno snabdeva vrhunskim čovečijim izvorima energije. Holi Šort, kapetan LEPrekona, sigurna je da iza toga stoji njen stari neprijatelj, trinaestogodišnji Artemis Faul. Ali, da li je zaista tako? Artemis ima svojih problema: neko traži otkupninu za njegovog oca i samo ga čudo može spasiti. Možda će mu ovog puta biti potrebno nešto više od genijalnog plana. Možda će Artemisu ovog puta biti potrebna pomoć... Sve knjige iz serijala : Sve Knjige iz ovog serijala : Artemis Faul, Artemis Faul : Operacija Arktik, Artemis Faul : Šifra Večnosti, Artemis Faul : Opalna Prevara i Artemis Faul i Izgubljena Kolonija. *** Kritike : Brzog tempa, vrcavog jezika i urnebesno smešno. Sunday Times ...originalna mešavina mitskog i modernog, magije i kriminala. Time *** O Autoru : Rođen je 1965. godine u Veksfordu u Irskoj. Bio je učitelj u osnovnoj školi i radio je u Saudi Arabiji, Tunisu, Italiji i Irskoj. Njegov prvi roman, Beni i Omar, objavljen je 1998. godine i preko noći je postao bestseler. Kritika ga je oduševljeno prihvatila, a prava su rasprodata širom sveta. Njegov drugi roman, Beni i Bejb, bio je na prvom mestu top-lista u Irskoj, zbacivši s vrha čuvenog Harija Potera. Kada je napisao Artemisa Faula među izdavačima je nastao pravi rat za otkup prava. Miramaks je ponudio 700.000 funti za filmska prava, što je najveća suma ikad koju je jedan nepoznati autor dobio. Oin se bavi i pozorištem. Napisao je scenario za nekoliko predstava koje se izvode širom Irske. Živi u Veksfordu sa porodicom. www.eoincolfer.com *** Odlomak : Artemis Faul: Psihološki profil Odlomak iz knjige Mladost Do svoje trinaeste godine, predmet našeg proučavanja, Artemis Faul, već je pokazivao znake inteligencije veće od bilo kog čoveka još od Volfganga Amadeusa Mocarta. Artemis je potukao evropskog šahovskog šampiona Ivana Kašogija u onlajn turniru, patentirao više od dvadeset sedam pronalazaka i osvojio prvu nagradu na konkursu za arhitektonsko rešenje nove dablinske opere. Napisao je i kompjuterski program pomoću koga je prebacio milione dolara iz jedne švajcarske banke na svoj račun, falsifikovao više od deset slika impresionista i na prevaru izvukao poveću količinu zlata od Vilinskog naroda. Pitanje je: zašto? Šta je Artemisa navelo da se oda kriminalu? Odgovor počiva s njegovim ocem. Iako je Artemis Faul Stariji bio na čelu zločinačke imperije koja se protezala od dablinskih dokova do tokijskih uličica, on je želeo da bude prihvaćen i kao ozbiljan biznismen. Kupio je teretni brod s tovarom od 250.000 limenki kole i uputio se ka Murmansku, na severu Rusije, gde je imao ugovoren posao koji bi se u budućnosti pokazao kao veoma profitabilan. Na nesreću, ruski mafijaši su zaključili da ne žele da im nekakav irski bogataš ispred nosa ugrabi parče kolača, pa su u zalivu Kole potopili Faulovu zvezdu. Artemis Faul Prvi proglašen je nestalim, najverovatnije i mrtvim. Artemis Mlađi se našao na čelu imperije s veoma ograničenim kapitalom. Kako bi povratio porodično bogatstvo, otpočeo je zločinačku karijeru, i za samo dve godine ostvario prihod od preko petnaest miliona dolara. Veći deo tog iznosa potrošen je na spasilačke ekspedicije u Rusiji. Artemis je odbijao da poveruje da mu je otac mrtav, iako je verovatnoća takvog ishoda iz dana u dan postajala sve veća. Izbegavao je vršnjake a škole se gnušao, pošto mu je bilo draže da vreme provodi u planiranju novih nedela. Iako je učešće u goblinskom ustanku bilo traumatično, zastrašujuće i opasno iskustvo za jednog trinaestogodišnjaka, to je verovatno bilo nešto najbolje što je moglo da mu se dogodi. Ako ništa drugo, makar je malo bio na svežem vazduhu i stekao nove poznanike. Šteta je samo što je većina njih htela da ga ubije. Za potrebe arhive LEP-akademije, izveštaj sastavio: doktor Ž. Argon, psihijatar. UVOD MURMANSK, SEVERNA RUSIJA, DVE GODINE RANIJE Dva Rusa stajala su kraj vatre zapaljene u buretu i bezuspešno pokušavala da se izbore s arktičkom zimom. Zaliv Kole nije bio mesto gde bi čovek poželeo da boravi posle septembra, a o Murmansku da i ne govorimo. U Murmansku su čak i beli medvedi nosili šalove. Nije bilo hladnijeg mesta na kugli zemaljskoj, osim, možda, Noriljska. U pitanju su bili ruski mafijaši, više naviknuti da večeri provode u ukradenim BMW-ima. Krupniji od njih dvojice, Mihail Vasikin, pomerio je rub rukava bunde i pogledao lažni roleks. „Ova stvarčica bi mogla da se zaledi“, reče tapkajući časovnik. „Šta onda da radim s njim?“ „Prestani da kukumavčiš“, reče onaj drugi, poznat kao Kamar. „Pre svega, ti si kriv što smo završili ovde.“ Vasikin zastade: „Molim?“ „Dobili smo jednostavno naređenje: potopite Faulovu zvezdu. Bilo je dovoljno da pogodiš teretni deo. Bio je to, boga mi, poveliki brod. Pogodiš mu teretni deo i on lepo potone. Ali ne, veliki Vasikin je morao da pogodi krmu. Čak ni drugom raketom nisi uspeo da dovršiš posao. Zato sada moramo da tragamo za preživelima.“ „Ali ipak je potonuo.“ Kamar sleže ramenima. „Pa šta? Tonuo je polako i putnici su imali dovoljno vremena da se uhvate za nešto. Vasikin, oko sokolovo! Moja baba bi bolje nišanila.“ Ljubkin, mafijin čovek na dokovima, prišao im je pre nego što je svađa stigla da se rasplamsa. „Šta se dešava?“, upita medvedoliki Jakut. Vasikin pljunu na zid pristaništa. „A šta misliš da se dešava? Jesi li ti pronašao nešto?“ „Mrtve ribe i delove sanduka“, reče Jakut nudeći kolegama šolju iz koje se dizala para. „Ništa živo. Proteklo je već osam časova. Moji ljudi pretražuju oblast sve do Zelenog rta.“ Kamar je potegao dobar gutljaj, a zatim zgroženo pljunuo. „Šta je bre ovo? Smola?“ Ljubkin se nasmeja. „Vruća kola. S Faulove zvezde. Pronašli smo pun sanduk. Večeras je ovo zaista zaliv Kole.“ „Upozoravam te“, reče Vasikin i prosu tečnost u sneg. „Od ovog vremena mi je fitilj kraći. I zato, bez glupih šala. Dosta mi je što moram da slušam Kamara.“ „Nećeš još dugo“, promrmljao je njegov partner. „Još jedan krug i možemo da prekinemo. Ništa ne može da preživi osam časova u ovoj vodi.“ Vasikin pruži praznu šolju. „Zar nemaš ništa jače? Malo votke, koliko da se ugrejemo? Znam da uvek negde imaš skrivenu pljosku.“ Ljubkin krenu rukom ka džepu, ali zastade kad mu na boku zakrča toki-voki. Tri kratka zvuka. „Tri kliktaja. To je znak.“ „Znak za šta?“ Ljubkin potrča dokom i doviknu preko ramena: „Znak da je grupa K9 pronašla nekog.“