Milioni, Frenk Kotrel Bojs

*** O Knjizi *** Šestogodišnji dečak Demijan, koji živi s ocem i starijim bratom, trudi se da bude dobar i čini bogougodna dela jer je opčinjen životima svetaca. Britanija u to vreme pristupa promeni monetarnog sistema, a Demijan slučajno dolazi do torbe pune povučenih novčanica. On i brat planiraju kako da potroše novac dok je funta još u opticaju, kad na scenu stupaju prevaranti, lopovi i policija... Roman MILIONI nagrađen je prestižnom Karnegijevom nagradom koja se dodeljuje za vrhunska dostignuća u oblasti dečje književnosti. *** O Autoru *** Frenk Kotrel Bojs je jedan od najcenjenijih scenarista u engleskoj filmskoj industriji. Rođen je u Liverpulu šezdesetih godina dvadesetog veka. Studirao je na Oksfordu. Prvi posao mu je bio na Thames televiziji u obrazovnom programu. Radio je i kao kritičar za časopis Living Marxism, a osim originalnih scenarija, pisao je i adaptacije romana po kojima su snimani filmovi. Značajanje njegov doprinos dugogodišnjoj sapunici Coronation Street. U poslednje vreme se ogledao u pisanju romana za decu. Godine 2004. dobio je nagradu Karnegi za svoj prvenac Milioni. Prema ovom romanu snimljenje i film, u kome čak i sâm Bojs igra jednu manju ulogu. Trenutno radi na adaptaciji Odiseje, namenjene mlađoj publici, u kojoj je težište radnje prebačeno na Telemaha, Odisejevog sina. Bojs je oženjen i ima sedmoro dece. *** Odlomak Iz Knjige *** 1 Da naš Entoni priča ovu priču, počeo bi od novca. Sve se uvek svodi na novac, kaže on, tako da od njega može i da se počne. On bi verovatno rekao: „Nekad davno, beše 229.370 funtica sterlinga“, i nastavio sve dok ne stigne do: „i živeli su srećno do kraja života uz račun u banci, s visokom kamatnom stopom“. Ali ne priča on ovu priču. Ja je pričam. Lično uvek volim da počnem sa svecem zaštitnikom onoga o čemu pričam. Na primer, kad smo morali da pišemo o selidbi za čas književnosti, napisao sam: Selidba od Dejmijana Kaningama, peti razred Upravo smo se preselili u Kromarti klouz broj 7. Svetac zaštitnik selidbe je sveta Ana (I vek). Ona je Bogorodičina majka. Bogorodica nije umrla, već je odlebdela u raj još prilično mlada. Sv. Ana je bila tužna. Da bi je razveselila, četiri anđela su podigla njenu kuću i prenela je na morsku obalu u Italiji, gde se i danas može videti. Sv. Ani se možeš moliti za pomoć pri selidbi. Ona će te čuvati, ali neće učestvovati u samoj selidbi. Ana je takođe zaštitnica rudara, konjanika, drvodelja i grada Noriča. Za života je počinila brojna čuda. Svetac zaštitnik ove priče je sv. Franja Asiški (1181–1226), jer je sve nekako počelo krađom, a i prva svetačka stvar koju je on uradio bila je krađa. Ukrao je nešto odeće od svog oca i poklonio je sirotinji. Postoji i svetac zaštitnik pravih kradljivaca – Dismas (I vek) – ali ja nisam pravi kradljivac. Samo sam pokušavao da budem dobar. To je bio naš prvi dan u osnovnoj školi „Veliki Diton“. Na natpisu ispred nje stoji: „Osnovna škola ’Veliki Diton’ – stvara odlične ljude za novo društvo“. „Vidite li ovo?“ – reče tata kad nas je iskrcao pred kapijom. „Ovde nije dovoljno biti dobar. Odličan, to je ono što se traži. Moje uputstvo za danas je ’Budite odlični’. Uputstvo za večeru ostaviću na vratima frižidera.“ Jedna od mojih osobina jeste da se zaista uvek trudim da uradim sve što mi tata kaže. Ne mislim baš da će otići i napustiti nas ako budemo problematični, ali zašto bih rizikovao? Tako sam na prvom času bio odličan. Gospodin Kvin je na likovnom zadao temu „Ljudi kojima se divimo“. Jedan ogromni dečko s pegavim vratom predložio je Ser Aleksa Fergusona i naveo sve trofeje koje je Junajted osvojio pod njegovim vođstvom. Dečak po imenu Džejk rekao je da su igrači bitniji od trenera i predložio Vejna Runija, zbog ličnih sposobnosti. Gospodin Kvin je gledao po učionici. Da to protumačim edukativno – nije baš fudbal bio ono što je on tražio. Podigao sam ruku. On je prozvao jednu devojčicu. „Ne znam nijednog fudbalera, gospodine.“ „Ne mora da bude fudbaler.“ „Oh. Onda ne znam, gospodine.“ Upotrebio sam drugu ruku da bih još više izdigao onu podignutu. „Dejmijane, kome se ti diviš?“ Dotad se većina dece bila opredelila ili za fudbalere ili za trenere. Ja sam kazao: „Svetom Roku, gospodine.“ Ostali su zaćutali. „Za koga on igra?“ „Ni za koga, gospodine. On je svetac.“ Ostali su se vratili fudbalu. „On je dobio kugu i krio se u šumi da nikog ne bi zarazio, a svaki dan mu je dolazio jedan pas i hranio ga. Onda je počeo s čudotvornim izlečenjima i ljudi su dolazili kod njega – stotine ljudi – u njegovu kolibu u šumi. Toliko je pazio da nekome ne kaže nešto ružno da poslednjih deset godina života ni reč nije izgovorio.“ „Dobro bi nam došlo u odeljenju nekoliko takvih kao što je on. Hvala ti, Dejmijane.“ „On je svetac zaštitnik kuge, kolere i kožnih bolesti. Za života je počinio brojna čuda.“ „Eto, naučili smo nešto novo.“ Hteo je sad da pita nekog drugog, ali ja sam uživao u tome što sam odličan. Na pamet mi je pala Katarina iz Aleksandrije (IV vek). „Od nje su tražili da se uda za kralja, ali ona je rekla da je udata za Hrista. Zato su pokušali da je zgnječe velikim drvenim točkom, ali se on rasuo u hiljadu komada – velikih oštrih komada – koji su poleteli u svetinu, ubijajući i oslepljujući mnoge prolaznike.“ „To je pomalo surovo. Kolateralna šteta, a? Pa, hvala ti, Dejmijane.“ Sad su već ostali prekinuli raspravu o igračima i trenerima. Svi su slušali mene. „Nakon toga su joj odsekli glavu. Što ju je zaista i ubilo, ali umesto krvi, iz vrata joj je poteklo mleko. To je bilo jedno od njenih čuda.“ „Hvala ti, Dejmijane.“ „Ona je svetica zaštitnica medicinskih sestara, vatrometa, kolara i grada Danstibla (Bedfordšir). Po njoj je dobio ime Katarinin točak*. Ona je velikomučenica deva. Postoje i druge velikomučenice deve. Na primer, sv. Seksburga sa Ilija (670–700).“ Svi su prasnuli u smeh. Uvek se svi smeju tom imenu. Verovatno su se svi smejali i od 670. do 700. godine. „Seksburga je bila kraljica Kenta. Imala je četiri sestre, koje su sve postale svetice. One su se zvale…“ I pre nego što sam uspeo da izgovorim imena Etelburga i Vidburga, gospodin Kvin je rekao: „Dejmijane, već sam ti zahvalio.“ Zahvaljivao mi je zapravo tri puta. Ako to ne znači da sam odličan, onda ne znam šta bi drugo značilo. Postao sam još i umetnička inspiracija jer su skoro svi dečaci nacrtali slike kolateralne štete pri pogubljenju sv. Katarine. Bilo je mnogo smrtonosnih cepčica i mleka koje lije iz vrata. Džejk je nacrtao Vejna Runija, ali bio je jedini.