Nešto da ti kažem, Hanif Kurejši

O knjizi Nešto da ti kažem prati sudbinu uspešnog psihoanalitičara koji se priseća svog punoletstva negde u sedamdesetim, u predgrađu velegrada, svoje prve ljubavi (veze koja nastavlja da ga proganja) i čina brutalnog nasilja od kog ne uspeva da pobegne. Knjiga briljantno dočarava doživljaj seksualnih sloboda ove decenije, razigranost kulture uživalaca droge – kao i žestoki sukob između snaga rada i kapitala. Događaji iz tog perioda živopisna su pozornica na kojoj se odvija drama koja će se rasplamsati trideset godina kasnije, kada se njeni učesnici suoče s ulaskom u srednje doba a da još uvek nisu razrešili traume iz mladosti. Nešto da ti kažem je u direktnoj komunikaciji sa zebnjama i strahovima naše nacije i sa našom potrebom za ljubavlju. Kao i Buda iz predgrađa, i ovaj roman puca od energije i rvanja sa sopstvenim žudnjama. Na trenutke komičan, na trenutke bolno nežan, odražava prirodu odnosa između žene i muškarca, roditelja i dece. Nepogrešivom veštinom svog pera Kurejši je stvorio upečatljivu lepezu prepoznatljivih likova koji se svi bore s ograničenjima svoga bića, progonjeni prošlošću, sve dok ne smognu snage da oproste – sebi samima, pre svega. Kritika „Nešto da ti kažem poseduje onu bolećivu jetkost i onaj opori humor svakodnevice, toliko svojstven Hanifu Kurejšiju. Niko drugi ne otkriva nam svakodnevni život tako pronicljivo.“ Vilijam Bojd O Autoru Hanif Kurejši Hanif Kurejši rođen je i odrastao u Kentu. Studirao je filozofiju na Kings koledžu u Londonu. Godine 1981. godine dodeljena mu je nagrada „Džordž Devin“ za drame Outskirts i Borderline, a 1892. godine je angažovan kao stalni scenarista Kraljevskog dvorskog pozorišta. Napisao je scenario za film My Beautiful Laundrette (1984), koji je nominovan za Oskara za najbolji filmski scenario. Nakon drugog scenarija za film Sammie and Rosie get Laid (1987) sledi scenario za film London Kills Me (1991), koji je Kurejši i režirao. Njegov Buda iz predgrađa osvojio je Vitbredovu nagradu za najbolji prvi roman u 1990. godini, po kom je tri godine kasnije napravljena drama u četiri nastavka u produkciji BBC-ija. Njegovu verziju Brehtove Majke hrabrosti produciralo je Kraljevsko Šekspirovo društvo, kao i Kraljevski nacionalni teatar. Njegov drugi roman, Crni album, objavljen je 1995. godine. Zajedno s Džonom Sevidžom priredio je istoriju popa, The Faber Book of Pop (1995). Prvu zbirku pripovedaka, Love in a Blue Time, objavio je 1997. Njegova priča, My Son the Fanatic, iz te zbirke, adaptirana je za film, prikazan 1998. Intimnost, njegov treći roman, objavljen je 1998, a film istog naslova, po romanu i ostalim pripovetkama ovog pisca, prikazan je 2001. godine na Berlinskom filmskom festivalu, gde je osvojio Zlatnog lava. Njegova drama Sleep With Me premijerno je postavljena u Kraljevskom nacionalnom pozorištu 2000. godine. Druga njegova zbirka pripovedaka, Midnight All Day, objavljena je iste godine. Gabriel’s gift, njegov četvrti roman, objavljen je 2001. Telo i sedam priča i Dreaming and Scheming, zbirka eseja, objavljeni su 2002. Po njegovom scenariju Rodžer Mičel je režirao film Majka, koji se pojavio 2003. Sledeće godine je objavio dramu When the Night Begins, kao i memoare My Ear At His Heart. Druga zbirka eseja, The Word and the Bomb, usledila je 2005. Rodžer Mičel je 2006. godine snimio još jedan film po njegovom scenariju – Venus. Dodeljena mu je francuska titula Viteza reda umetnosti i književnosti.