Zakon ćutanja, Mario Puzo

O knjizi Za decu dona Rejmonde Aprilea on je bio odani član porodice, usvojeni `nećak` njihovog oca. Za FBI on je bio čovek koji bi radije jahao svoje konje nego što bi se bavio poslovima Mafije. Niko nije znao zašto je Aprile, poslednji veliki američki don, usvojio Astorea Vajolu pre mnogo godina na Siciliji; niko nije ni naslućivao koliko ga je pažljivo obučavao... i kako je, dok su donova deca gradila poštovanja dostojne karijere u Americi, Astore Vajola čekao na svoj trenutak. Njegov čas sada je kucnuo. Don je mrtav, a njegovo ubistvo je jedan krvavi čin u drami ambicije i prevare koja se proteže od smrtonosnih kompromisa jednog FBI agenta, do pohlepe dva korumpirana detektiva Njujorške policije, kao i zastrašujućih planova južnoameričkog narko-kralja. U sukobu neprijateljstava i ljubavi, izdajnika i odanih vojnika, Astore Vajola krenuće za svojom sudbinom. Jer nakon svih ovih godina, ovaj trenutak je u njegovoj krvi... IZVANREDAN KRIMI-ROMAN... ODGOVARAJUĆA KRUNA JEDNE VELIČANSTVENE KARIJERE... Kritika Kroz čitav roman Puzo uspeva da održi napetost i da zaokupi čitaoca svojim likovima i svojom pričom. The Denver Post Vešto i strasno napisan poslednji roman Balzaka Mafije. TIME O Autoru Mario Puzo Mario Puzo je rođen u Njujorku gde je, po završetku vojne službe u II svetskom ratu, pohađao Njujoršku školu za socijalna istraživanja kao i Univerzitet Kolumbija. Njegov najprodavaniji roman Kum pojavio se nakon romana koje su kritičari veoma dobro ocenili: Tamna Arena (1955) i Srećni hodočasnik (1965). Godine 1978, izdao je roman Budale umiru, posle koga slede: Sicilijanac (1984), Četvrti K (1991) i Poslednji Don (1996), koji je postao međunarodni bestseler kao i jedna od najgledanijih televizijskih mini-serija u 1997. godini. Mario Puzo je takođe napisao mnoge scenarije za filmove, kao što su Zemljotres, Supermen, sva tri Kuma, za koje je dobio dve nagrade Oskar koje dodeljuje filmska akademija. Poslednje tri godine svog života proveo je pišući svoj poslednji roman o Mafiji - Zakon ćutanja. Umro je jula 1999. godine, u svojoj kući na Long Ajlendu u Njujorku, u sedamdeset osmoj godini.