Havanski zaliv, Martin Kruz Smit

O knjizi U mutnim vodama Havanskog zaliva pronađen je leš nepoznatog Rusa i Arkadij Renko dolazi na Kubu da bi ga identifikovao. U potrazi za ubicom on otkriva grad tihe usamljenosti, neočekivanih opasnosti i nepojmljivih suprotnosti. Tokom svoje istrage on će upoznati lepu kubansku policajku, obrede santerije, američkog izbeglicu i grupu nemilosrdnih plaćenika. I baš na tom mestu gde je prezreno sve što je rusko, gde je Hemingvej ribario, a KGB cvetao, gde je muzika uvek u vazduhu, Arkadij pronalazi trag zavere koji vodi preko polovine sveta - i razlog da ponovo poveruje u život. Kritike Neodoljivo... prepuno neočekivanih preokreta... vrhunac je sjajno osmišljen i pravovremen... teško je pronaći triler koji toliko odiše autentičnom atmosferom USA Today Odiše ritmovima i tropskim žarom savremene Kube... Najvreliji roman godine. Wall Street Journal Maestralno napisan triler... Još od Parka Gorki Smit nije napisao bolji roman s Arkadijem Renkom u glavnoj ulozi. Smitovi romani svojom širinom prevazilaze okvire bilo kog žanra. Denver Post O Autoru Martin Kruz Smit Morate biti autsajder da bi ste bili pisac, izjavio je jednom prilikom Martin Kruz Smit, sin džez muzičara i Pueblo Indijanke. Sve do 1977. Smit je bio autsajder, pišući jeftine detektivske romane. Te godine je objavljen njegov prvi bestseler Noćno krilo, priča o najezdi slepih miševa na indijanski rezervat Hopi, što je autoru donelo dovoljno novca da se posveti radu na knjizi kakvu je oduvek želeo da napiše: detektivskom romanu čija je radnja smeštena u Moskvu. Tako se 1981. pojavio Park Gorki, roman koji je svojom zgusnutom atmosferom i vrhunski napisanim zapletom ubrzo postao klasik žanra, a autoru doneo prestižnu Gold Dagger nagradu i poređenja sa legendarnim Džonom LeKareom. Nedugo zatim je snimljen i ništa manje poznat film sa Vilijamom Hartom u ulozi Smitovog omiljenog junaka, moskovskog inspektora Arkadija Renka, kojem će se Smit vraćati u romanima Polarna zvezda, Crveni trg i Havana Bej. Serijal o inspektoru Renku nakratko je prekinut istorijskim romanom Stallion Gate u kom se Smit pozabavio prvom atomskom bombom bačenom na Hirošimu. Inspirisan Orvelovom pričom Put za Vigamski dok, Smit je 1996. napisao roman Ruža, neobičnu priču o potrazi za nestalom osobom smeštenu u engleski rudarski grad Vigam, uvodeći novog heroja, rudarskog inženjera Džonatana Blera, koji je ubrzo od strane čitalaca prihvaćen podjednako dobro kao dotadašnji favorit Arkadij Renko. S tim u vezi, Smit u jednom intervjuu kaže:"Bio sam prilično začuđen kad su me pitali šta ću sad, kad je hladni rat završen (aludirajući na romane sa Renkom u glavnoj ulozi), kao da proizvodim bojeve glave ili nešto slično... Mrzim da me kategorizuju i prepoznaju samo kao pisca špijunskih trilera. Velika stvar kod pisanja je to što uvek možete izmišljati nove i drugačije stvari.