Nestao zauvek, Harlan Koben

O knjizi IZDAJA JE NAJSTARIJI ZLOČIN Vil Klajn je u istom danu izgubio i brata i ljubav svog života. Pre jedanaest godina Vilova bivša devojka pronađena je brutalno usmrćena. Glavni osumnjičeni bio je Vilov brat Ken. Brojni dokazi govore protiv njega. Ken zatim iščezava i njegova porodica veruje da je nestao zauvek. Više od decenije kasnije Vil je i dalje ubeđen u nevinost svog brata. A kada i nova žena koja je ušla u njegov život nestane, Vil biva uvučen u mračnu i opaku misteriju. On oseća kako se sve više primiče užasnoj tajni, tajni koju bi neko po svaku cenu da sačuva pokopanu. I dok laži počinju da se raskrinkavaju, Vil otkriva zapanjujuće istine o svojoj ljubavi, svom bratu, pa čak i o sebi samom... Kritike Ovo je vrhunski napisan triler. Observer Savršeno osmišljena, adrenalinska zabava. The Times O Autoru Harlan Koben Povodom jednog od Kobenovih romana (Darkest Fear), list Chicago Tribune je autora opisao slikovitom frazom Rejmond Čendler sreće Bridžet Džons, ciljajući na Kobenov dar da unese crtu duhovitog u trilerske zaplete. Glavni lik sedam Kobenovih romana je Majron Bolitar, sportski agent koji se uvek nađe u nevolji, što zbog svojih klijenta, što zbog svoje prošlosti. Bolitarov lik opravdava navedena poređenja Kobena sa drugim piscima: snalažljivost u zapletima i britak humor doneli su autoru nagrade za tri od sedam ovih romana (Edgar za Fade Away, Shamus za Drop Shot i nagrada Anthony za roman Deal Breaker). Sportsku potku u većini onoga što piše Koben objašnjava činjenicom da je Maratonac Vilijema Goldmana njegov omiljeni triler (po kom je snimljen i poznat film sa Dastinom Hofmanom i Lorensom Olivijeom u glavnim ulogama). Iako je reputaciju stekao romanima o Majronu Bolitaru, Harlan Koben se nije zadržao samo na jednom liku. Godine 2000. je objavio roman Nikom ni reči, jedan od svojih najuspešnijih trilera, koji mu je doneo i nominaciju za nagradu Edgar, da bi se godinu dana kasnije pojavio Nestao zauvek, roman za koji Koben kaže: Želim da vam se svaka knjiga, a posebno ova, prišunja iza leđa, i na kraju vas udari po potiljku kad se tome ne nadate. Harlan Koben živi sa ženom i četvoro dece u Ridžvudu, Nju Džersi. Kao najveću literarnu inspiraciju ističe svoju majku. Potencijalnim piscima poručuje sledeće: Pišite. Ne uzimajte časove pisanja. Ne slušajte me. Samo pišite. I brišite, puno brišite. Verovatno ne brišete dovoljno. Onda pišite ponovo. Onda opet. I opet. Odlomak iz knjige Tri dana pre smrti majka mi je rekla da mi je brat živ; to su joj bile maltene poslednje reči. Rekla je samo to. Nije zalazila u detalje. Rekla je samo jednom. Bilo joj je loše. Morfijum je zadao svoj završni udarac. Boja kože bila joj je na prelazu između žutila i preplanulosti koja bledi. Oči su joj duboko upale u lobanju. Uglavnom je spavala. U stvari, razum je nije napustio još trenutak, mada sumnjam da je bila potpuno prisebna. To je bila prilika da joj kažem da je divna majka, da je mnogo volim i da joj kažem zbogom. Nikada nismo pominjali mog brata. To nije značilo da nismo mislili na njega; njegovo prisustvo se osećalo. Živ je. To su bile njene reči. Iako istinite, nisam znao donose li dobro ili loše. Mamu smo sahranili četiri dana kasnije. Kada smo se vratili kući na šivu, moj otac je ljutito koračao po tepihu u dnevnoj sobi. Lice mu je bilo crveno od besa. Bio sam tamo, naravno. Moja sestra Melisa doletela je iz Sijetla s Ralfom, svojim mužem. Tetka Selma i teča Marej koračali su tamo-amo. Šila, moja srodna duša, sedela je do mene i držala me za ruku. To bi, otprilike, bilo sve. Bio je samo jedan buket cveća, prelep i začuđujuće veliki. Šila se nasmešila i stegla mi ruku kada je videla kartu. Nije bilo reči niti poruke – samo crtež...