Klizaljke Action PW-218 veličina 41 S101941

Mnogi sa prvim zimskim danima jedva čekaju da pođu na klizanje. Prednost klizanja je ta što povezuje nekoliko stvari: pravilno držanje tela, gracioznost pokreta, muziku i ples. Većina roditelja se pita kada je pravo vreme da dete upišu u školu klizanja. Sa četiri godine dete može da stane na klizaljke, ali nije kasno ako počne sa sedam ili osam godina. Koliko vremena će detetu biti potrebno da nauči stabilno da stoji na klizaljkama zavisi od talenta, spretnosti, ali i prethodnog iskustva koje je možda imalo sa rolšuama ili rolerima. Gornje granice gotovo i nema jer je zahtevnost motoričkog kretanja pri klizanju jednaka kao i kod ostalih rekreativnih sportova. Dakle, klizanje je sport za sve koji se dobro osećaju. Istorija Prema sačuvanim podacima, prve klizaljke nastale su u Švedskoj u 9. veku i napravljene su od životinjskih kostiju. Ličile su na nazuvke za obuću. Podaci govore da su ove klizaljke najčešće koristili putnici u ledenim krajevima koji su pomoću njih prelazili velike razdaljine. Sredinom 14. veka, pojavile su se drvene klizaljke. Njihov donji deo bio je napravljen od drveta, kao i naoštreno sečivo, koje je omogućavalo lako kretanje po ledu. One su se takođe navlačile na već postojeću obuću i pomoću njih ljubitelji klizanja uživali su u vožnji po ledu. Ipak, baš kao i klizaljke napravljene od kostiju, ni drvene nisu bile potpuno sigurne. U 17. veku pojavile su se i prave klizaljke kompletno napravljene od čelika, a gvozdene sa ekserima kojima su učvršćivane za cipele počele su da se prodaju oko 1850. godine. U decenijama koje su usledile pojavile su se i klizaljke cipele, na đon specijalno napravljenih dubokih cipela, pomoću specijalnih eksera, učvršćivano je gvozdeno sečivo. Ovaj vid ledene zabave bio je decenijama rezervisan za imućniji stalež, a u 19. veku rekreativno klizanje polako je preraslo u tri različite sportske discipline: sportsko, umetničko i brzo klizanje. Klizaljke Najbitnije za svakoga ko želi da kliza jeste da ima dobre i kvalitetne klizaljke. Do broja 35 uglavnom se upotrebljavaju prilagodljive dečje klizaljke, koje ne bi trebalo da budu previsoke. Za učenje klizanja, koje uključuje razne rekreativne elemente, kao što su skokovi, okreti i piruete, preporučuju se kožne cipele koje moraju da nude dovoljno potpore gležnju. Isto pravilo važi i za hokejaške klizaljke. Najbolje je da klizaljke nosi samo jedna osoba, da se ni sa kim ne menja, jer se klizaljke oblikuju prema nozi. Bez obzira na vrstu klizaljki, preporučljivo je bar jednom ili dva puta u toku sezone nabrusiti klizaljke. Posle svakog klizanja donji deo klizaljki (nož) obavezno treba obrisati mekom krpom da ne bi zarđale. Klizaljke su namenjene samo za hodanje po gumenom putu koji vas vodi od klupice do klizališta. Nikako se u njima ne sme stati na beton jer ćete ih tako odmah oštetiti i istupiti. Dodatna oprema Na klizanju treba da nosite primerenu odeću: skijaški kombinezon ili nepromočive sportske pantalone. Kod dece su nezamenljive rukavice koje sprečavaju povrede pri padu. Novija istraživanja su pokazala da se klizači suočavaju s pet puta većom opasnošću da pretrpe ozlede lica i glave od onih koji voze rolere, a jedan od glavnih razloga leži u načinu na koji klizači padaju. *tekst preuzet iz magazina Stil