Roštilji na ćumur su decenijama nezaobilazan deo svake baštenske sedeljke. Poznati su po tome što hrani daju onaj bogati, dimljeni šmek koji je gotovo nemoguće verno iskopirati. Kada potpalite ćumur, vi zapravo palite komade čistog ugljenika koji gore na izuzetno visokim temperaturama, dostižući i do 370°C. Ova žestoka vrućina je idealna za brzo pečenje mesa, čime se dobija ona čuvena, reš pečena karamelizovana korica na odrescima i pljeskavicama. Tajna ovladavanja ovim roštiljem leži u pravilnom rasporedu uglja. Bez obzira na to da li koristite ćumur u komadima ili brikete, način na koji ih slažete i palite direktno utiče na rezultat vašeg kulinarskog truda.

Jedna od najvećih prednosti roštilja na ćumur je njegova svestranost. Uz malo vežbe, možete kontrolisati zone toplote drugačijim raspoređivanjem uglja. To vam omogućava različite metode: direktno pečenje „na jakoj vatri", indirektno pečenje, pa čak i dimljenje. Na primer, ako sav ugalj nagomilate na jednu stranu, dobićete zonu za brzo pečenje, dok druga strana ostaje hladnija – idealna za povrće ili lagano dovršavanje mesa do savršenstva. Upravo ta fleksibilnost čini ćumur omiljenim izborom entuzijasta koji vole da eksperimentišu sa tehnikama.

Ipak, uz sav taj miris dima idu i određeni izazovi. Priprema i dostizanje željene temperature zahtevaju više vremena i truda nego kod plinskih modela. Paljenje uglja može biti pipav posao, naročito za početnike, a održavanje konstantne temperature zahteva stalno „dežuranje" i podešavanje ventilacije. Čišćenje nakon obroka je takođe naporan zadatak, jer morate bezbedno ukloniti pepeo i preostali žar. Uprkos tome, pravi ljubitelji roštilja ne odustaju od ćumura, tvrdeći da su neponovljiv ukus i autentično iskustvo vredni svakog truda.

Plinski roštilji su uneli revoluciju u kuvanje na otvorenom, nudeći nivo praktičnosti i kontrole kojem je teško parirati. Bilo da koriste propan-butan ili prirodni gas, ovi roštilji postižu radnu temperaturu za svega nekoliko minuta. To ih čini savršenim izborom za brze porodične večere radnim danima, ali i za opuštene vikend zabave. Jednostavnim okretanjem dugmeta palite gorionike i precizno podešavate jačinu plamena, što uveliko olakšava pripremu različitih namirnica.

Glavna odlika plinskih roštilja je njihova sposobnost da održavaju stabilnu temperaturu. To ih čini idealnim za osetljivije namirnice poput ribe ili povrća, kojima je potrebna ujednačena, umerena toplota. Većina modela dolazi sa više gorionika, što vam omogućava stvaranje različitih temperaturnih zona. Možete istovremeno peći šnicle na jakoj vatri s jedne strane i polako „krčkati" rebarca na tihoj vatri s druge. Uz to, plinski roštilji često imaju i dodatke poput bočnih gorionika, ražnja ili ugrađenih termometara, što dodatno proširuje vaše mogućnosti.

Iako nude vrhunsku udobnost i kontrolu, plinski roštilji imaju i svoja ograničenja. Aroma hrane je generalno blaža i manje intenzivna u poređenju sa onom sa ćumura. Pošto plin sagoreva čistije, hrana ne dobija onaj specifičan „dimljeni" karakter za kojim mnogi žude. Takođe, početna investicija u kvalitetan plinski roštilj može biti prilično visoka, mada su dugoročni operativni troškovi obično niži. Uprkos manama, lakoća korišćenja čini ih prvim izborom kako za amatere, tako i za iskusne majstore koji cene efikasnost.

Kada je reč o ukusu, debata između ćumura i plina je žestoka i veoma lična. Roštilji na ćumur su čuveni po bogatoj, dimljenoj aromi. Dim koji nastaje sagorevanjem uglja obavija hranu i daje joj taj prepoznatljiv pečat. Dodatno, kada sokovi i masnoće iz mesa kapnu na vreo ugalj, oni trenutno isparavaju i vraćaju se ka mesu u obliku aromatičnog dima, stvarajući slojevit ukus koji obožavaoci ćumura toliko cene.

Nasuprot tome, plinski roštilji nude čistiji i suptilniji profil ukusa. Pošto gas sagoreva efikasnije, nema toliko dima, što može biti i vrlina i mana, zavisno od vašeg ukusa. Čistiji proces pečenja omogućava prirodnim ukusima namirnica, začinima i marinadama da zaista dođu do izražaja. Za one koji više vole jasan ukus mesa bez teških dimljenih nota, plin je pravi pogodak. Takođe, ujednačena toplota garantuje ravnomerno pečenje, što je spas za delikatnu hranu koja bi se lako isušila na ćumuru.

Vredi napomenuti da postoje načini da i na plinskom roštilju dobijete malo „šmeka" dima. Mnogi modeli imaju kutije za dimljenje ili dozvoljavaju da se drvna sečka (čips) stavi direktno iznad gorionika. Na taj način možete premostiti jaz između ove dve metode. Na kraju krajeva, sve se svodi na to šta vi i vaši ukućani najviše volite da jedete.

Ovladati roštiljem znači razumeti razliku između direktne i indirektne vatre. Direktno pečenje je slično prženju u tiganju – hrana je neposredno iznad izvora toplote. To je idealno za sve što se brzo sprema: pljeskavice, šnicle, ražnjići ili povrće. Ovom metodom dobijate one lepe šare od rešetke i ukusnu koricu, dok unutrašnjost ostaje sočna. Obe vrste roštilja ovo rade odlično, mada ćumur može da razvije jaču vatu za ekstremno brzo pečenje.

Indirektno pečenje je više nalik pečenju u rerni. Hrana se postavlja podalje od direktnog izvora toplote, što joj omogućava da se peče polako i ujednačeno. Ovo je neophodno za krupne komade mesa poput celog pileta ili velikih pečenja kojima treba više vremena. Na ćumuru to postižemo guranjem uglja u stranu, a na plinu jednostavnim gašenjem jednog ili dva gorionika ispod same hrane. Ova tehnika sprečava da meso spolja izgori, a unutra ostane živo.

Kombinovanje ove dve metode je tajni recept vrhunskih majstora. Recimo, prvo naglo zapečete meso na direktnoj vatri da dobije boju, a onda ga pomerite u indirektnu zonu da se polako dopeče. Razumevanje ovih trikova napraviće ogromnu razliku, bez obzira na to koji uređaj koristite.

Redovno održavanje je ključ dugovečnosti vašeg roštilja. Kod modela na ćumur, nakon svakog korišćenja morate izbaciti pepeo. To može biti prljav posao, ali je neophodan jer naslage pepela blokiraju protok vazduha i otežavaju kontrolu temperature. Rešetke treba očistiti od ostataka hrane dok su još tople, a unutrašnjost povremeno prebrisati da se ne bi skupljala masnoća.

Plinski roštilji su po ovom pitanju mnogo zahvalniji. Nema pepela, a rešetke se najlakše čiste tako što gorionike ostavite na najjačoj vatri par minuta nakon jela – da ostaci sagore – a zatim ih samo pređete četkom. Ipak, redovno treba proveravati gorionike da se ne zapuše i čistiti posudu u koju kaplje mast kako biste sprečili iznenadno buktanje plamena.

Roštilji na ćumur su u startu mnogo jeftiniji. Solidan model možete naći za relativno malo novca. Međutim, ćumur košta, a ako roštiljate često, ti troškovi se gomilaju. Plinski roštilji su skuplji pri kupovini, ali je gas po jednoj sesiji pečenja obično jeftiniji od džaka uglja. Takođe, kvalitetni plinski roštilji često traju duže i ređe zahtevaju zamenu delova, što na duže staze može doneti uštedu.

U današnje vreme važno je misliti i na prirodu. Roštilji na ćumur imaju veći „ugljenični otisak" jer sagorevanje uglja ispušta više ugljen-dioksida i sitnih čestica u vazduh. Plinski roštilji su ekološki prihvatljiviji jer gas sagoreva čistije, sa znatno manje emisija štetnih gasova i bez pepela kao otpada.

Ako vam je ekološka svest važna, ali ne možete zamisliti roštiljanje bez ćumura, postoji kompromis: ekološki briketi od drvenog otpada ili kokosovih ljuski imaju manji ugljeni otisak od klasičnog ćumura i sve su dostupniji na tržištu.

Odabir pravog roštilja je samo prvi korak. Ono što zaista utiče na iskustvo pečenja – i na rezultat na tanjiru – je pribor za roštilj. Bez obzira na to da li pečete na ćumuru ili plinu, bez pravog alata ni najskuplji roštilj ne može da pokaže sve što može.

Osnova svakog dobrog kompleta je par dugačkih kliješta koja vam omogućavaju da okrenete meso bez da ruke budu blizu žara. Uz to, lopatica sa dugom drškom je neophodna za pljeskavice i ribu koje se lako lome. Četka za roštilj – sa čeličnim čekinjama ili silikonskim lamelama – jedino je što može brzo i efikasno da skine zagorele ostatke sa rešetke, dok je još topla.

Za ljubitelje ražnjića, metalni ražnjevi su neuporedivo bolji od drvenih – ne gore, ne pucaju i mogu se koristiti godinama. Oni koji peku čitave komade mesa cenite i termometar za meso koji eliminiše nagađanje – nikad više presušeno pile ili nedopečen burger. Mnogi modeli plinskih roštilja imaju ugrađen termometar, ali za ćumur je džepni digitalni model prava investicija.

Za one koji vole potpun doživljaj, komplet za roštilj koji objedinjuje sve ove alate u elegantnoj kutiji ili na zidnom nosaču pravo je rešenje – i sjajan poklon za svakog ljubitelja roštilja. Ceo asortiman kvalitetnog pribora možete pronaći u sekciji pribor za roštilj na svezakucu.rs.

Odluka je na kraju krajeva stvar ličnog stila. Ako ste ljubitelj tradicije, volite miris dima i ritual pripreme vatre vam predstavlja uživanje, ćumur je vaša sudbina. S druge strane, ako cenite svoje vreme, želite da roštilj bude spreman „sad i odmah" i volite hiruršku preciznost u pečenju, plin je neprikosnoven.

Koji god da izaberete, pobrinite se da uz roštilj imate i pravi pribor za roštilj – jer alat pravi majstora. Najvažnije je ono što sledi – uživanje u dobrom društvu i još boljoj hrani. Prijatno roštiljanje!