Kiša na dar, Tan Tvan Eng

O knjizi

Penang 1939. Šesnaestogodišnji Filip Haton je usamljenik. Po ocu Englez, po majci Kinez, on oseća kako ne pripada nijednom od ta dva naroda. Neočekivano prijateljstvo sa Hajatom Endom, japanskim diplomatom, pružiće mu po prvi put osećaj pripadnosti. Dok Filip svog novog prijatelja vodi u obilazak rodnog ostrva, Penanga, Endo ga za uzvrat podučava plemenitoj veštini aikidoa.

No Filipovo prijateljstavo imaće užasnou cenu jer se Endo bavi i nekim drugim poslovima. Kada Japanci okupiraju Malaju, preteći da uniše Filipovu porodicu i sve što je mladiću milo, Filip shvata da njegov sensei, kome je toliko verovao i kome duguje potpunu odanost, u sebi krije zastrašujuću tajnu. U nastojanju da spase one koje je doveo u smrtnu opasnost Filip će otkriti svoju istinsku prirodu.

Kroz prelepu prozu, prepunu egzotičnih i upečatljivih slika, zvukova i mirisa – kišom okupanih plaža, čarobnih planinskih hramova, omamljujućih začinskih magacina, raskošnih balskih dvorana kolonijalnog sveta i teskobnih i zastrašujućih prašuma – Tan Tvan Eng majstorski plete nezaboravnu priču o izdaji, varvarskoj surovosti, nepokolebljivoj hrabrosti i ljubavi koja istrajava.

Kritika

„Knjiga koja obuzima čitaoca, zaista prijatno emocionalno putovanje... izuzetno dobra studija o razvoju Jugoistočne Azije, od ratnih trauma pa sve do današnjih dana. Topla preporuka.“
Džon Mekre, autor Rutledžovog vodiča kroz savremenu prozu

„Predivna knjiga, puna života... trebalo bi da bude obavezna lektira mnogim Britancima koji i dalje, šezdeset godina kasnije, ne shvataju ni japansku ni britansku stranu, kao ni okolnosti pod kojima se odigrao Drugi svetski rat u Malaji.“
Majkl Aškenazi

„Knjiga kojom će se ponositi svi Maležani.“
Erik Forbs, Gud buk gajd

O Autoru

Tan Tvan Eng

Tan Tvan Eng je rođen u Peningu, a odrastao je u Maleziji. Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Londonu i kasnije radio kao advokat i pravni savetnik u jednoj od prestižnih advokatskih firmi u Kuala Lumpuru. Nosilac je crnog pojasa prvog dana u aikidu i zalaže se za zaštitu istorijskih spomenika. Nakon proputovanja Južnoafričkom Republikom odlučio je da se nastani u Kejptaunu, gde i danas živi i piše.