Me med, crvena bandana i pahuljica, Semezdin Mehmedinović

ROMAN O ZABORAVU I STRAHU OD ZABORAVA

Kada pacijent s akutnim infarktom odgovori lekaru Amerikancu kako mu je ime, dogovoriće se da ga radi lakšeg obraćanja tokom lekarske procedure zovu „Me’med“. Iako je pre infarkta već petnaestak godina živeo u SAD, nerazumljivost njegovog imena Semezdin Mehmedinović tek je sada postala važna, gotovo sudbinska tema.

Nakon infarkta pacijent želi da prestane da pije lek čiji su neželjeni efekti problemi s pamćenjem. Lekaru je, međutim, važno srce i ne shvata u čemu je problem s uspomenom-dve. Vozeći se američkom pustinjom sa sinom Harunom, koji se bavi snimanjem noćnog neba, otac stalno osluškuje šta će reći o ratu, kako će se sećati opsade Sarajeva. Ne može sebi da oprosti što je sina, tada još dečaka, držao u Sarajevu tokom celog rata. Kada ih zaustavi policija, Harun insistira da on odgovara na pitanja: manje mu se čuje strani naglasak.

Pripovedačeva žena Sanja posle moždanog udara ne zna ni koji je datum, godina, ni gde se nalazi. Išla bi na Čengić Vilu, ali je u Vašingtonu nema. U svakodnevnim pokušajima oživljavanja uspomena na Sarajevo, na vreme kada su se upoznali, na osamdesete i na rat, Semezdin i Sanja se na kraju nađu usred zaglušujuće samoće.