Od pojasa naniže, Vudu Popaj

O knjizi U toku je „nezaboravna“ 1993. godina. Razvod primorava glavnog junaka da ode u Mađarsku, gde on ne uspeva da pokrene ozbiljniji posao, ali zato upada u niz situacija koje su nesumnjivo zanimljivije nego da se zaposlio. Ni putem do Bugarske nije obezbedio izvor prihoda, ali jeste poznanstvo sa nizom zanimljivih devojaka, među kojima je svakako najnepredvidljivija Srpkinja Silvija, privlačna ekspertkinja za manipulisanje muškarcima. Priča Ikona, uprkos temi devedesetih, sugestivno vraća nadu u ljude – nakon što je nekoliko meseci radio kao raner jednog hotela u Grčkoj, glavni junak koji ostaje bez važeće vize upoznaje porodicu iz Patrasa koja, kao u čudu, odlučuje da mu pomogne iako je „perfektni stranac“, da bi se na kraju otkrili i njihovi pravi motivi. Ove nesvakidašnje, međusobno povezane pripovesti na okupu drži ne samo tema devedesetih i snalaženja u okruženju, nego i duhoviti Test za čitaoce i prilog Anegdote o autoru – koji donekle podseća na glavnog junaka većine priča. Nastupajući u prozi ne manje duhovito, a svakako slojevitije nego u rep-pesmama, poznati muzičar Vudu Popaj se nameće i kao veoma talentovan pripovedač na koga sasvim sigurno treba obratiti pažnju. O Autoru Vudu Popaj Radenko Stojanović poznatiji kao Vudu Popaj je multimedijalni umetnik iz Zemuna. Za sebe kaže da je rođen kada je napisao prvu pesmu. Njegovi prvenci su: zbirka haiku poezije Argo embargo 1995. godine, koju je objavio samostalno; prva osvojena nagrada 1997. koju mu je dodelila TV emisija To je samo pop i rok; album Vudu epopeja 1998. godine, roman Razglednica iz bumeranga 2003. godine i strip Skupljači perja rano lete 2005, kao i film Napad na stanicu ekspres, za koji je napisao scenario i u njemu glumio (2007). Do sada je objavio pet muzičkih albuma. Kritičari za njega kažu: „Vudu Popaja karakteriše šeretski humor, rep-satira koju je lično patentirao; svojim rimama je izvršio ekstatičan magijski uticaj na masu praveći vrcave, ironične kalambure iza kojih se kriju vrlo ozbiljne namere autora koji je duboko zagledan u sebe i u svet oko sebe; za njega su reči kao igračke; verno opisujući atmosferu socijalne i duhovne pustoši, Vudu Popaj smišljeno parafrazira one čiji su lik i delo za njega možda i nevažni.“ Svoju poetiku, kako muzičku, tako i knjževnu, sam definiše stihovima pesme pod radnim naslovom I dalje isti, i dalje svoj sa svog predstojećeg albuma: „I dalje nezgodan po sistem, nudim otrežnjenje opisujem realnost ali nudim i rešenje. Još uvek gradski bus, još uvek periferija još uvek izvan agresije i kolektivnog ludila, protekcije, korupcije, bolesnih skandala bolesnih tripova i bolesnih šala. I dalje ironija samo prema negativnim stvarima.“