Parter, Igor Marojević

O knjizi

Od autora romana Žega i Šnit – priča o strasti i fetišima, frustraciji i otuđenju, mržnji i prijateljstvu, veri i razočaranju... i gorućoj težnji naizgled običnih ljudi da pronađu pravu ljubav.
U svom možda najintimnijem romanu, Igor Marojević istražuje granična područja seksualnosti i muško-ženskih odnosa. Priča prati Luku, povratnika koji ne uspeva da se uklopi u novi milje grada koji je nekada nazivao svojim. Uronjen u apatičnu svakodnevicu Partera, zemunskog splava na kome radi manje kao di-džej a više kao šanker, Luka je svedok izneverenih nada i izgubljenih ljubavi. Dok se nižu duge noći natopljene alkoholom i muzikom, kroz Parter prolazi čitava galerija likova, svako u potrazi za samim sobom: razočarane beogradske dame, bivši gradski mangupi, cinični intelektualci, raspusne glumice...
Zakoračite na Parter, mesto gde gorko-slatka ironija života ima svoju boju, miris i zvuk, i uverite se zašto je Igor Marojević jedan od najboljih pripovedača savremene srpske književnosti.

Kritika

Lično dozvoljava pristup univerzalnom kroz mikrorealnosti Marojevićeih likova, zajedno s elegancijom koja omogućuje da izbegnemo ono, očigledno, i da se s bolom likova poistovetimo sa ironijske distance. Izražajna sažetost pretvara ovu priču u tečnu i čitku, punu zadovoljstva za čitaoce.
Izabel Nunjes – Ako drvo padne, Alba, Barselona 2009.

Igor Marojević se u svom romanu Parter iznova dokazuje kao jedno od vodećih imena savremene srpske proze. Svet novih profesija i primamljivih ponuda nastavlja da nam se hladnokrvno smeši sa stranica Marojevićevog novog romana, pozivajući nas da se upitamo da li smo iskušenjima tog sveta, zaista, kao što mislimo u dnu duše, odoleli?
iz recenzije Tatjane Rosić

O Autoru

Igor Marojević

Igor Marojević rođen je 12. jula 1968. godine u Vrbasu. Njegov otac bio je pripadnik tehničke inteligencije, majka je predavala srpski jezik. Odrastajući u okruženju knjiga koje su se u velikom broju kupovale i čitale u njegovoj kući, već sa tri godine je naučio da čita i piše.

Posle mladalačkih avantura, koje su obojile između ostalog rok muzika i pevanje u nekoliko bendova, diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Svoj prvi roman Obmana Boga objavio je 1997. godine, a onda su se nizali Dvadeset četiri zida (1998), Žega (2004) i Šnit (2007), kao i zbirke priča Tragači (2001) i Mediterani (2006).

Nekoliko knjiga objavljenih kod nas i u inostranstvu i prisustvo u raznim antologijama bilo je dovoljno da stekne status poznatog pisca. Svojom neposrednošću i lakoćom osvaja čitaoce pišući o savremenim problemima, bilo neposredno (Mediterani, Dvadeset četiri zida), bilo da ih izmešta u prošlost (Žega, Šnit). Poslednjim dvema knjigama započinje ciklus još uvek nedovršenog petoknjižja pod naslovom Etnofikcija. Začetnik je ovog trenda, jer je, pod tim imenom, za sada njegov jedini stvaralac, a po nekim kritičarima i tzv. krtog realizma. Uz njegovu prozu se pominju i odrednice neorealizam, trans, snajperska proza, generacija miks. Govor upečatljivog glasa, empatija koja provejava kroz njegovu prozu, ali i darovitost da prenese atmosferu, raščlani stvarnost i sve to poveže istom niti: životom, Marojević našeg doba znalački oblikuje svoje junake i određuje njihove sudbine, prenoseći njihove karaktere na opšti, generacijski, sociološki i politički plan. Pored književne zrelosti u jeziku, gotovo neprimetnog sentimentalizma i elegantne ironije, uvek na strani čitaoca, njegova proza oslobađa nas od predrasuda na originalan i kritički način.

Napisao je dramu Nomadi koja je u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. godine na katalonskom i španskom jeziku. Po njegovom romanu Dvadeset četiri zida u Beogradskom dramskom pozorištu izvođena je istoimena pozorišna adaptacija 2003/2004. Na BELEF-u 2008. godine izveden je njegov dramski komad Tvrđava Evropa, srpska praizvedba drame Nomadi.

Govori španski, engleski, katalonski. Sa španskog je preveo, između ostalog, tri knjige Roberta Bolanja, s kojim je nameravao da osnuje fan klub porno glumice Moane Poci (o kojoj je, u Mediteranima, napisao priču Rat za čast Moane Poci) ali je taj posao, kao i mnoge druge, važnije projekte, prekinula smrt Roberta Bolanja. U izdavačkoj kući Laguna uređuje edicije „Meridijan“ i „XXI vek“.

Za roman Žega dobio je nagradu Stevan Pešić i nagradu iz fonda Borislav Pekić. Član je Srpskog i Katalonskog PEN Centra. U poslednjem izdanju Kratke istorije srpske književnosti Jovana Deretića, najmlađi je zastupljeni prozni autor.

Posle četiri godine, koliko je živeo u Barseloni, što ga je navelo da ozbiljnije promišlja faktor multikulturalnosti i što se direktno odrazilo na njegovu prozu (Žega, Mediterani, Šnit) i drame (Nomadi, Tvrdjava Evropa), doneo je odluku da se za stalno vrati u Zemun, gde zaogrnut beskrajem vremena i danas živi i stvara.

Sa jednom Sašom bio je u braku sedam godina, danas su najbolji prijatelji.