Sto dva koraka, Kamila Gib

O knjizi

U rasističkom svetu tačerovskog Londona, bolničarka Lili, bela muslimanka, bori se s nevidljivim egzilom. Dok se zgrada u kojoj stanuje postepeno puni etiopskim izbeglicama, Lili obazrivo i postepeno počinje s njima da deli svoju čežnju za domom koji je nekada imala u toj dalekoj zemlji i svoje očajničko traganje za nestalim ljubavnikom.
Gibova nas vodi na putovanje u Etiopiju kojom je vladao car Hajle Selasije, gde Lili konačno pronalazi sebe. Zahvaljujući nizu sudbonosnih događaja, mlada Lili, bez roditelja ali puna verskih ubeđenja, obrela se u etiopskom gradu Hararu i tamo živela u doba koje je prethodilo svrgavanju cara. Samo što se između nje i mladog idealiste doktora Aziza rodila ljubav, rastavljaju ih potresi novoga poretka, zbog kojih Lili biva poslata u Englesku koju nikada nije videla, a Aziz u mrak radikalne revolucije.
Kamila Gib upečatljivo i podrobno oživljava svet drevnog grada Harara opasanog zidinama, dočaravajući njegovu čudesnu lepotu, ali istovremeno i sve užase i okrutnosti univerzuma u kojem borave njeni likovi. Gibova nam potpuno razotkriva dušu starije Lili, emotivno paralisane gubitkom. I pred našim očima, ljudi oko nje podležu očaju ili se pak polako oporavljaju i započinju novi život, a mi bez daha pratimo kako Lili obazrivo poseže za rukama pruženim da joj podare utehu.


Kritika

Čitajući roman Sto dva koraka, uranjamo duboko u živote ljudi kojima su zajednička iskušenja rata, siromaštva, marginalizacije i egzila. Autorkino poimanje ovoga sveta čini se gotovo misterioznim, ali na mene je najdublji utisak ostavila njena samilost prema likovima koje je stvorila. Pred nama je knjiga izazov, koja će nas duboko uznemiriti, ali i prosvetliti i oduševiti. Zaista izuzetno dostignuće.

Barbara Gaudi

Svakako jedna od najtalentovanijih spisateljica današnjice… Gibova ume da bude smešna, ume da bude tužna, ume da dočara seks. Podozrevam da ima malo toga što ova divna žena ne ume.

Times

O Autoru

Kamila Gib
Kamila Gib rođena je u Londonu, a odrasla je u Torontu. Na univerzitetu u Oksfordu odbranila je doktorsku tezu iz oblasti socijalne antropologije, zasnovanu na njenim istraživanjima u Etiopiji.

Njena prethodna dva romana, Bezglasno izgovaranje reči (2000. godine nagrađen kao knjiga godine grada Toronta) i Beznačajni detalji života one Kako-se-zvaše, objavljeni su u osamnaest zemalja i hvaljeni u medijima širom sveta. Žiri prestižne nagrade Orindž svrstao ju je u grupu od dvadeset i jednog mladog pisca budućnosti - među mlade autore čiji rad treba pratiti i koji obećava.