Sunčanje Na Mesečini, Ljubivoje Ršumović

*** O Knjizi : Drevne legende, anegdote, biografske zanimljivosti, istorijske i legendarne ličnosti - ove prvorazredne sastojke Ršum, u svojoj književnoj kuhinji, začinjava maštom i pronicljivošću, te nam spravlja nove, duhovite, ukusne, sasvim ršumovske pripovesti. Podseća na osnovne mudrosti ljudskoga roda, dokučene iskustvom, mišlju, u snu i slučajno, mudrosti na koje u ludoj žurbi manje-više svi danas zaboravljamo. Te obnovljene mudrosti, obojene ršumovštinom, nisu uštogljene i umudrene, nego čitke i pitke, narodske, slatkogorke, katkad smešne, a uvek zanimljive. Mladog čitaoca Ršum neupadljivo upućuje kako nas život ne uči jednoj istini, jer takve nema, niti postoji jedan svevažeći recept za sve. I da je život povremeno jedno nezaboravno „sunčanje na mesečini”. Ergo, život je divan, mada mu je smisao najverovatnije nedokučiv. Pravo uživanje je Ršumov srpski (jezik). Dok čitamo, prosto osećamo kako se naš srpski - učmao i zanemoćao od mnogih današnjih novogovora - oporavlja, kao u kakvoj jezičkoj banji. Vladimir Andrić *** O Autoru : Ljubivoje Ršumović rođen je u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu, na grupi za komparativnu književnost. Rano je počeo da piše, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno je ugradio u emisije Utorak veče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenio je „dokumentarnu poetiku“, koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: „Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. počeo je sa radom u televiziji i snimao je poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, režirao i snimio preko šest stotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto četrdeset dve epizode. Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Takva je serija Dijagonale – priče o ćudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o: Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima i mnogim drugim. Objavio je 72 knjige, uglavnom za decu. Među njima najpoznatiji naslovi su: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tri čvora na trepavici, Tajna ledene pećine i Beli paketi. U pozorištima je izvođeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka... Dobitnik je književnih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Brankova nagrada, Oktobarska nagrada grada Beograda, Goranova plaketa, Vukova nagrada, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, Nagrada Porodica bistrih potoka Udruženja književnika Srbije, prva nagrada za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, nagrada Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagrada Duško Radović i titula Saradnik Sunca, Instelova nagrada za poeziju 2008. i kao nagrada Miroslav Antić 2008. godine za knjigu Beli paketi i nagrada Princ dečjeg carstva Tamaris u Banjoj Luci 2009. Dobitnik je i dve zapažene međunarodne nagrade: nagrada Pulja u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu i nagrada UNESKO-a za Bukvar dečjih prava na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju. Njegova dela prevedena su na više stranih jezika. Autor je tri udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban, Azbukvar i Pismenar. Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik karate kluba Crvena Zvezda. Bio je predsednik karate saveza Srbije i savezni je sudija u karateu. Od 1986. do 2002. bio je direktor pozorišta Boško Buha. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. Više nije član Udruženja književnika Srbije. Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.