KRAÐA ljubavna priča, Piter Keri

O Knjizi

Ne znam da li je moja priča dovoljno snažna da bude tragedija, mada se dogodila gomila sranja. Ljubavna priča svakako jeste, ali ona je počela da se odvija tek na pola čitavog sranja, a do tada ne samo da sam izgubio osmogodišnjeg sina već i kuću i atelje u Sidneju, gde sam nekad bio slavan koliko jedan slikar može očekivati da bude u svom dvorištu.

Ovako počinje Kerijev novi emocijama nabijen roman. Umetnik Mesar Koska i njegov poremećeni brat stokilaš Hju pripovedaju o dogodovštinama i nevoljama koje su ih zadesile nakon što su se cene Mesarevih slika stropoštale a njegove nedaće sa pićem pogoršale. Prinuđeni su da se odsele na sever Novog Južnog Velsa. U trošnoj kućici, nekad poznati umetnik primoran je da kao nadzornik brine o imanju svog najvećeg kolekcionara i da se stara o svom bratu čudaku. A onda se jedne olujne noći pojavljuje tajanstvena Marlin, u Manolo Blanik cipelama. Tvrdeći da njihov sused, inače prijatelj jednog od braće, poseduje originalno delo Žaka Lebovica, ona ubrzo pokreće lanac događaja koji će ih možda sve dovesti do ivice propasti.

Piter Keri još jednom pokazuje izuzetan osećaj za jezik. Krađa je ljubavna priča sasvim druge vrste. Ovaj sjajni roman, čija se radnja prostire od australijskih divljih zabiti, preko Tokija do Menhetna i koji istražuje teme kao što su umetnost, prevara, odgovornost i iskupljenje, na trenutke će vas i nasmejati.

Kritika

Keri je romanopisac koga krase domet i raspon... čitaoci se raduju njegovim romanima jer nikad nisu sigurni šta će sledeće izvesti – sigurni su jedino da će to ostvariti umetničkom rukom i krajnje neustrašivo.
Tajms

Bez sumnje, nadmoćan literarni glas postkolonijalne Australije. On voli da rizikuje.
Gardijan

O Piscu

Piter Keri

Piter Keri rođen je 1943. godine u varošici Bakus marš, u australijskoj saveznoj državi Viktorija. Studirao je prirodne nauke na univerzitetu Monaš. Zahvaljujući kontaktu s pisacima Barijem Oklijem i Morisom Lirijem počeo je da piše i da se bavi marketingom. S početka književne karijere izdržavao se, poput Salmana Rušdija, pisanjem reklamnih tekstova. Iz Melburna se preselio u London, pa u Sidnej, da bi se krajem osamdesetih trajno nastanio u Njujorku gde predaje kreativno pisanje na Njujorškom univerzitetu.

Iako su već njegova prva tri romana privukla pažnju javnosti i doživela uspeh, tek četvrti roman, Poreski inspektor, privukao je zasluženu pažnju kritičara. Roman Iliveker je 1985. bio u najužem izboru za Bukerovu nagradu, da bi je 1988. dobio za roman Oskar i Lusinda. Mnogi kritičari su mišljenja da je Bukerova nagrada nepravedno mimoišla roman Neobični život Tristana Smita.

Kerijevi romani su triput nagrađivani i u Australiji prestižnom nagradom Majls Frenklin, a tri romana su mu proglašena australijskom knjigom godine.

Godine 1988. dobio je Književnu nagradu Komonvelta kojom prilikom je odbio prijem kod britanske kraljice što je imalo veliki odjek u svetu. Književnu nagradu Komonvelta dobio je ponovo 2001. godine. Iste godine je po drugi put dobio i Bukerovu nagradu, čime se svrstao uz nobelovca Kucija budući da su njih dvojica jedini pisci koji su dvaput osvojili Bukera.