Žena koja plače, Soe Valdes

Roman o fatalnoj ljubavi Pabla Pikasa i Dore Mar, o samoći i onima koji imaju veru u umetnost i strast koja nema granice.

Pritvorila je drvene žaluzine na prozoru, dopustivši kupastom odrazu svetlosti da se poigra na tepihu. Žudela je za tamom svog stana, čeznula je za zvukom pariske tišine; ovde, u gradu vode, do nje je dopirao prigušeni, jedva čujan šum mora, od kojeg je imala utisak da će joj se voda popeti do grla i udaviti je. Opet je spomenula zabranjeno ime: Pikaso.

Ljubavnica, muza i naposletku žrtva velikog umetnika, Dora odlazi na putovanje u Veneciju koje će predstavljati prelomnu tačku u njenom životu. Po povratku u Pariz, povući će se u samoću i zauvek zatvoriti u svoj stan.

Jedna književnica priprema roman o životu Dore Mar, nadrealistkinje i umetnice koju je krasio veliki talenat, sve dok u njen život nije ušao Pablo Pikaso. Četrdeset godina nakon smrti genija iz Malage, Soe Valdes proniče u dušu žene koja je bila spremna na sve zarad ljubavi, i daruje nam pronicljiv i uzbudljiv roman o strasti koja nema granice.

Kroz nesvakidašnju pripovest o životu Dore Mar, autorka nas vodi od okruženja pokreta koji je snažno obeležio tridesete godine XX veka, do venecijanskih kanala i ulica u kojima je Dora provela poslednje dane u javnosti. Između prizora Kastrove Kube i pariskog egzila, Soe do tančina opisuje veličanstvene nadrealističke fotografije Dore Mar i slikovito predočava vrline i mane jednog od najvećih genija svih vremena, Pabla Pikasa.