Estetika, Nikolaj Hartman

*** O Knjizi ***

Estetika spada u najznačajnija dela savremene literature iz te oblasti. Za nju bi se moglo reći da čini poslednji sastavni deo sistema filozofije ovog neumornog radnika kome nije izmakla skoro nijedna filozofska disciplina.

To je razlog da se čita i pažljivo proučava ovo značajno delo, koje pleni čitaoca brižljivom kategorijalnom analizom, izvanrednim bogatstvom u distinkcijama, temeljitošću estetičkih izvođenja, diferenciranim istraživanjem na putu fenomenološkog traženja suština.

*** O Autoru ***

Nikolaj Hartman (1882-1950) je rođen u Rigi u porodici baltičkih Nemaca.

Rusku gimnaziju je pohađao u Petrogradu, medicinu studirao u Dorpatu, klasičnu filologiju u Petrogradu, a filozofiju u Marburgu, koji je tada bio centar Koenove novokantovske škole i privlačno mesto za mnoge strane studente. U početku je bio pod jakim uticajem novokantovske marburške škole, da bi se kasnije našao pod uticajem racionalističkog subjektivizma Edmunda Huserla, materijalne etike Maksa Šelera i teorije objekata Aleksijusa Majnonga. Ova promena perspektive naročito je vidljiva u njegovom različitom tumačenju odnosa između subjekta i predmeta saznanja: dok u delu Platonova logika bića (Platos Logik des Seins, 1909), koje je napisao pod velikim uticajem neokantijanskih teza, ističe prioritet saznanja nad bićem, dotle u delu Osnovi metafizike saznanja (Grundziige einer Metapbjsik der Erkenntnis, 1921) odlučno insistira na nezavisnosti predmeta u odnosu na subjekt. Hartmanova glavna zasluga je u tome što je učinio opštom upotrebu fenomenološke metode. Ovaj čuveni nemački filozof i estetičar jedan je od najznačajnijih teoretičara koji upotrebom fenomenološke metode dolazi do svojevrsne ontologije. U svom bogatom i raznovrsnom radu Hartman je sa svoga stajališta obuhvatio problematiku svih područja filozofije, pa se njegov poduhvat može shvatiti kao pokušaj stvaranja sistema, što u naše vreme predstavlja jedinstven i neobičan pokušaj. Njegov „sistem", građen strpljivo i ustrajno, dosledno i metodično, koji nikada ne zapada u protivrečnosti, obuhvata skoro sve filozofske discipline: u njemu se povezuju u jednu koherentnu celinu ontologija i filozofija prirode, logika i teorija saznanja, etika i estetika. Pri tom, naravno, realistička ontologija ima ulogu temeljne filozofske discipline i služi kao osnova čitavog „sistema".