Skejtbord Hudora Cruiser 12801

Vožnja na dasci, poznatom skejtbordu, veoma je popularna na svim kontinentima.

Pre otprilike pola veka, tačnije 1958. godine, Bil Ričards, vlasnik radnje sa proizvodima za surfovanje u severnom Holivudu, video je dečake koji su po ulicama vozili daske za jahanje po talasima na koje su zakačili točkiće. To mu je dalo ideju da iz fabrike koja je proizvodila rolere i klizaljke naruči točkiće. Zatim je zakačio točkiće na donju stranu daske za surfovanje i tako je dobio nov proizvod, dasku za vožnju po tvrdoj podlozi. Godinu dana kasnije, ona je dobila i svoj naziv - skejtbord. Tada je vožnja na ovom pronalasku i zvanično postalo sportska aktivnost.

Prvi nacionalni šampionat u skejtbordu organizovan je 1965. godine, a do tada je već proizvedeno više od 50 miliona dasaka za vožnju. Međutim, popularnost ovog sporta bačena je u zasenak zbog loše izrade skejtborda. Često je dolazilo do loma daske ili pucanja sklopa koji je držao točkiće, pa su nesreće sa teškim posledicama bile neminovne. Zbog toga je američko medicinsko udruženje proglasilo vožnju skejtbordom novom opasnošću po zdravlje, a mnogobrojni roditelji zabranjivali su mališanima da se voze na dasci.

Dva pronalaska doprinela su sigurnijoj vožnji i povratku skejtborda na sportsku i rekreativnu scenu. Ričard Stivenson je 1971. godine dizajnirao skejtbord sa repom na zadnjem delu, što je omogućilo lakše upravljanje daskom. Dve godine kasnije Ričard Nesvorti izmislio je poliuretanski točak za rolere i daske koji je vrlo brzo prihvaćen jer je omogućavao bolje prijanjanje skejtborda na podlogu i amortizovao sve neravnine na stazi. Takođe, povećana je i širina skejtborda, što je omogućavalo veću stabilnost, a samim tim i manje padanja za vozača. U sledeće dve godine popularnost skejtborda se vratila, o čemu dovoljno govori podatak da je u tom periodu prodato više od 40 miliona dasaka.