Aleksandar - Vrline Rata, Stiven Presfild

***O Knjizi*** Popeo se na makedonski presto s devetnaest godina. Pokorio je naizgled nepobedivo Persijsko carstvo pre dvadeset petog rođendana. Umro je u trideset drugoj, neporažen. Njegova slava ratnika i vojskovođe neprevaziđena je u analima istorije. Pamtimo ga kao Aleksandra Velikog... U ovom romanu epskog opsega i nenadmašnog tona Stiven Presfild pripoveda o divu drevne prošlosti kog je podsticala – i na kraju uništila – nezajažljiva glad za slavom. Svež i napet kao izveštaji s ratišta, intiman i rečit kao lični dnevnik, roman Aleksandar; vrline rata postaće bez sumnje klasik istorijskog romana. ***Kritike*** „Ova pripovest je blistava i neodoljiva kao i sam Aleksandar.“ Sajmon Sibag Montefjore „Veličanstveno i ritmično ispripovedana legenda o Aleksandru.” Manda Skot „Bogata atmosferom, zapanjujuće slikovita, napeta i izuzetna knjiga.“ Nelson de Mil „Izuzetno delo, plod podrobnog istraživanje i smelog pripovedanja.“ Indipendent „Istorijski precizno delo puno zapanjujućih prizora bitaka. Savremeni klasik.“ FHM „Ovaj roman odiše Aleksandrovim sjajem i privlačnošću... uverljivio govori o harizmi koju je Aleksandar širio oko sebe.“ Guardijan „Neodoljiva, čvrsta i ritmična priča, puna bogatih dijaloga i slikovitih i oštroumnih prizora bitaka.” Guardian Weekly „Ako želite da saznate kako je jahati u bitku s Aleksandrom, pročitajte ovu zapanjujuću knjigu... Mešavina naučne preciznosti i pogleda romanopisca.” Bari Straus „Presfild se dohvatio teme dostojne svog ogromnog dara… I ponovo izvojevao pobedu.” Stiven Kunc ***O Piscu*** Stiven Presfild je rođen 1943. u Porto Spejnu na Trinidadu. Pošto je 1965. diplomirao na Univerzitetu Djuk, stupio je u marince. Pripadnik ovih elitnih vojnih trupa bio je sve do 1971. godine, kada se oženio, preselio u Njujork i zaposlio kao pisac reklamnih tekstova za jednu firmu. U želji da uradi nešto kreativnije i značajnije, dao je otkaz i počeo da piše roman. Ta odluka se umalo pretvorila u njegovu životnu katastrofu. Tri godine kasnije, razveden i bez prebijene pare, živeo je u jednoj prikolici pokraj reke, od niza privremenih poslova kao što su branje voća i vožnja taksija i traktora. U međuvremenu je napisao tri romana, od kojih nijedan nije objavljen. Tada je Presfild rešio da je vreme za novu veliku promenu i odselio se u Grad snova, gde je u narednih petnaest godina napisao, ili sarađivao na pisanju trideset i četiri scenarija. Od filmova snimljenih prema njima neki su zaboravljeni vrlo brzo, i ni sam Presfild ne želi da ih se seća. Tih godina, omiljena knjiga mu je postala Bhagavad-Gita, i u njoj je pronašao i inspiraciju za prvi svoj roman koji je ne samo objavljen nego i dospeo na bestseler liste, pod naslovom The Legend of Bagger Vance (Legenda o Bageru Vensu). Za njim su usledila tri istorijska romana čija se radnja odigrava u antičkoj Grčkoj i koji su, jedan za drugim, postigli zavidan uspeh, pre svega u Sjedinjenim Državama i u Grčkoj: Gates of Fire (Ognjena kapija), Tides of War (Plime rata) i Last of the Amazons (Poslednje Amazonke). Ognjena kapija zvanično je uvrštena u obaveznu literaturu za studente Vojne akademije Sjedinjenih Država i pripadnike specijalnih pomorsko-pešadijskih jedinica. U septembru 2003. Sparta (danas sasvim malo naselje na mestu nekadašnje Leonidine kraljevine) proglašava Stivena Presfilda svojim počasnim građaninom. Poslednji Presfildov roman, objavljen u decembru 2004, nosi naslov The Virtues of War, a Novel of Alexander the Great (Vrline rata, Roman o Aleksandru Velikom).