Gojine Utvare, Žan-Klod Karijer i Miloš Forman

O knjizi : Duh revolucije širi se zapadnim svetom osamdesetih godina XVIII veka. Govori se o bratstvu, jednakosti i slobodi, padaju kraljevske glave, svet se preobražava. Za to vreme u Španiji, pod vođstvom mladog, ambicioznog crkvenog velikodostojnika Lorenca Kasamaresa, ponovo jača uticaj inkvizicije. Ines Bilbatua, kćerka uglednog baskijskog trgovca i prelepa muza najvećeg španskog umetnika toga doba, službenog dvorskog slikara Fransiska Goje, nepravedno je optužena za jeres i bačena u tamnicu. Goja pokušava da izbavi Ines, i sâm Lorenco voljan je da pomogne, ali dolazi do neočekivanog zapleta: Lorenco i Ines zbližavaju se u inkvizitorskoj ćeliji. Zabranjena ljubav produbljuje tragediju. Dvadeset godina kasnije, Lorenco se suočava sa mračnim amanetom prošlosti... *** Zajednički poduhvat istaknutog francuskog pisca, jednog od najuticajnijih scenarista naših dana Žan-Kloda Karijera, koji je u bogatoj stvaralačkoj karijeri sarađivao sa Luisom Bunjuelom, Žan-Likom Godarom, Umbertom Ekom i dalaj-lamom, i jednog od najglasovitijih filmskih reditelja svih vremena Miloša Formana (Let iznad kukavičjeg gnezda, Kosa, Amadeus), roman i film Gojine utvare na uzbudljiv način oživljavaju vreme dramatičnih promena, epohu koja je oblikovala modernu zapadnu civilizaciju. O piscu : * * * Žan-Klod Karijer * * * Pisac, scenarista i libretista, povremeno i glumac, Žan-Klod Karijer je rođen 17. septembra 1931. u Kolombijer-sir-Orbu u Francuskoj. Posle studija istorije, na kojima se nije dugo zadržao, objavio je 1957. godine svoj prvi roman, Gušter. Usledile su knjige Savez, Rečnik gluposti (sa Gajom Behtelom), Antologija humora, Rečnik otkrića, Sitnice s ovoga sveta, Ako biste izvoleli, Ajnštajne. U saradnji s Tenzinom Đijatsom, četrnaestim Dalaj-lamom, napisao je delo Snaga budizma. Kao scenarista retkog dara i velikog ugleda, Žan-Klod Karijer ostvario je plodonosnu saradnju sa velikanima režije Luisom Bunjuelom, Lujom Malom, Andžejom Vajdom, Žan-Lujem Baroom, Piterom Brukom, Folkerom Šlendorfom. Sa Milošem Formanom je već sarađivao: rezultat njihovih zajedničkih stvaralačkih napora je film Uzletanje iz 1971. godine. Karijer je 1983. ovenčan prestižnom nagradom Cezar za originalni scenario za film Povratak Martena Gera (režija D. Vinj), a 1989. primio je Oskar za najbolju adaptaciju za Nepodnošljivu lakoću postojanja reditelja Filipa Kaufmana po literarnom predlošku Milana Kundere. * * * Miloš Forman * * * Jan Tomaš Forman, poznatiji kao Miloš Forman, jedan od najcenjenijih svetskih filmskih reditelja, rođen je 18. februara 1932. godine u Časlavu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Otac mu je bio Jevrejin, a majka protestantkinja. Vrlo rano ostao je siroče pošto su mu roditelji stradali u koncentracionom logoru u Aušvicu. Posle rata se upisao na Koledž kralja Džordža u banjskom mestu Podebradi. Studirao je zajedno sa Vaclavom Havelom i braćom Mašin. Docnije će studirati filmsku režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Pragu. Režirao je više komedija, a 1968. godine, kada je SSSR izvršio invaziju na Čehoslovačku, Forman se zatekao u Parizu, gde je upravo pregovarao o produkcijskim uslovima za prvi svoj film koji će realizovati u Americi. Zbog toga je izgubio posao u otadžbini, pa se preselio u Njujork, gde će kasnije postati profesor na Univerzitetu Kolumbija. Uprkos nemalim teškoćama sa kojima se suočavao u novoj sredini, ponovo se okrenuo svojoj najvećoj ljubavi – režiji, da bi 1975. postigao veliki uspeh filmskom adaptacijom kontraverznog romana Kena Kizija Let iznad kukavičjeg gnezda. Ovaj film, upamćen i po bravuroznoj glumi Džeka Nikolsona, pobrao je pet Oskara, uključujući i priznanje Formanu za najbolju režiju. Veliki uspeh postigao je i filmom Amadeus, u kojem se bavi usudom znamenitog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta (1756–1791). Za Amadeusa je 1984. ponovo ovenčan Oskarom za najbolju režiju. Sa potonjim svojim ostvarenjima, filmovima Volmont (1989), Narod protiv Larija Flinta (1996) i Čovek na Mesecu (1999) nije ponovio uspeh svojih najkomercijalnih umetničkih poduhvata.