Abisinac, Žan-Kristof Rifen

*** O Knjizi :

U XVII veku, dobu neraskidive veze između crkve i države, u Evropi postoje dva središta verske i političke moći: u Francuskoj, versajski dvor Luja XIV, kralja Sunca, kojim vladaju jezuiti, i papski dvor u Italiji, čiji su verski predstavnici franjevci kapucini. Kolonijalni apetiti ove dve evropske sile vode u Afriku, put Abisinije.

Francuski konzul u Kairu angažuje Žan-Batista Ponsea, mladog i lepog avanturistu travara, da se pridruži zvaničnoj ekspediciji. Žan-Batist zajedno sa svojim prijateljem iz Francuske, prognanim hugenotom, Žiremijem kreće na dug i opasan put za Abisiniju.

Političke intrige, tajni planovi i interesi Francuske, Rima i Porte, kao i pustolovni događaji i uzbuđenja u nepoznatim, egzotičnim afričkim kraljevstvima, ispredaju zakučastu, složenu povest o politici, odanosti, poštenju, hrabrosti i nepobedivoj ljubavi. Ovo je knjiga koja se čita u jenom dahu.

Uzbudljiv istorijsko-avanturistički roman Abisinac pruža sve radosti izbirljivim poklonicima ovog književnog žanra.

S lepim, poštenim Ponseom, junakom retkih vrlina, putujemo kroz vreme i prostor saznajući mnogo o jednoj divnoj, malo poznatoj zemlji – Abisiniji, ali i o političkim osvajanjima i podvodnim strujanjima uticaja velikih sila na tlu tajanstvene Afrike. Istorijski utemeljen, a opet dinamičan i uzbudljiv roman koji nas prenosi u davno doba i davno iščezla carstva.

Abisinac je roman koji se ne zaboravlja. On vam u sećanju ostavlja upečatljive slike jednog prostora i vremena, a vaš duh obogaćuje saznanjima koja neće iščileti.

*** O Piscu :

Doktor medicine Žan Kristof Rifen rođen je 1952.godine u Buržeu. Izuzetan humanista. Sedamdesetih godina pridružio se takozvanim humanitarnim bataljonima u Etiopiji, bio je podpredsednik organizacije Lekari bez granica, direktor međunarodnog pokreta Akcija protiv gladi, sproveo je mnoge humanitarne misije u Africi i Latinskoj Americi.

Po piščevom priznanju, ove aktivnosi inspirisale su dva njegova romana, oba ovenčana prestiznom francuskom književnom nagradom Gonkur. Prvu je dobio u kategoriji za prvi roman , a drugi je, kako kaže bio pravi Gonkur.

Posvećenost humanitarnom radu nije ga, međutim sprečila da se kritički osvrne na rukovodeću strukturu i formu humanitarnih organizacija ali i na demokratska društva uopšte koja su iznedrila takav način pomoći ugroženima. Tvrdi da, za razliku od mnogih pisaca, nikada nije osetio muku stvaralačke nemoći pred belinom papira.