Džek i Džil, Džejms Paterson

O knjizi Triler koji krši sva pravila – i ne štedi ničije živce. Neko je ubio jednog od najmoćnijih ljudi u američkom senatu – i privukao pažnju celog sveta. Neko je oduzeo život maloj crnoj devojčici na zloglasnim ulicama Vašingtona – i kao da nikoga nije briga. Jedino policajac Aleks Kros sluti da zlo ima isto stravično lice i u visokom društvu i na društvenom dnu. Kritika „Kros, briljantni policajac iz Odeljenja za ubistva, jedan je od najuspelijih likova u svetu trilera.“ Dallas Morning News „Bez greške... Paterson je svakako među najboljim piscima detektivskih romana svih vremena, a ovom knjigom dostigao je vrhunac.“ Lari King, USA Today O Autoru Džejms Paterson Iako kao svog omiljenog autora često navodi Markesa, Džejms Paterson priznaje da su na njega najinspirativnije delovali filmovi Dan šakala i Isterivač đavola. U intervjuu datom listu Chicago Tribune 2001. godine, on kaže: "U jednom momentu sam odlučio da u meni ne leži Uliks, ali da bi mogao ležati Dan šakala." Ta odluka dovela je do brojnih pojavljivanja Patersonovog imena na listama bestselera i preko 20 napisanih romana. Pošto je napisao nekoliko uspešnih trilera, Paterson je ranih devedesetih došao na ideju da kreira lik Afro-američkog heroja u okviru tog žanra. Ideja je rezultovala nizom bestselera, čiji je glavni akter, forenzički psiholog Aleks Kros, postao jedan od najpoznatijih likova u detektivskoj literaturi i inspiracija za dva filma (Poljubi devojke, 1997. i Prikrada se pauk, 2001., oba sa Morganom Frimenom u ulozi Krosa). Paterson je autor čije pisanje nije ograničeno na žanr koji mu je doneo najviše uspeha. Godine 1998. objavio je naučno-fantastični roman Kad dune vetar (When the wind blows) koji za temu ima posledice eksperimenata u bioinženjeringu, a 2001. pojavljuje se Suzanin dnevnik za Nikolasa, roman koji je kritičar Njujork Tajmsa Dženet Maslin po snazi uporedila sa Mostovima okruga Medison. Džejms Paterson živi u Palm Biču na Floridi, gde radi kao direktor marketinške agencije. Dobitnik je nagrade Edgar, koja se dodeljuje za najbolja debitantska ostvarenja u oblasti kriminalističkog žanra, za roman The Thomas Berryman Number, 1977. Prema sopstvenom priznanju, ambicija mu je da bude "kralj okretača stranica" (The King of Page-turners).