Holivudski muževi, Džeki Kolins

O knjizi U jednom američkom gradiću, mladu devojku je pretukao muž, njegovi prijatelji silovali i ostavili na đubrištu misleći da je mrtva. Mnogo godina kasnije, možda će baš holivudski muževi na svojoj koži osetiti plamen njene osvete. O Autoru Džeki Kolins Još od svog prvog romana (Svet je pun oženjenih muškaraca iz 1968.) Džeki Kolins je stekla titulu Šarlota Bronte bezobraznih misli, opravdavajući je u narednim ostvarenjima, čija se radnja uglavnom vrtela oko poročnih stanovnika Holivuda, njihovih odnosa, spletki, razvoda, osveta i svega onoga što je Kolinsovu učinilo stalno prisutnom na listama bestselera. Iako često u nemilosti kritike, Džeki Kolins se odaje priznanje na analitičnosti i autentičnosti u prikazivanju skrivenih i neretko amoralnih zbivanja iza kulisa Los Anđelesa i onoga što se naziva industrijom zabave. Ponekad su ovakva priznanja neumerena. Tako je za roman Američka zvezda glumac Džo Kvinan izjavio da nije ništa manje do lament nad raspadanjem američke porodice kao takve. Pojedini izvodi iz štampe možda najbolje oslikavaju rad Kolinsove. "Bilo bi lako proglasiti njene knjige bezvrednim", piše Detroit News, "ali ona ima talenat da čitaoca uvuče u krevet holivudskih magnata i natera ga da sanjari o tome pošto pročita knjigu. Namerno ili ne, ona jasno prikazuje ispraznost života onih koji naizgled imaju sve, francuske pudlice i meksičke kućne pomoćnice." Možda najbolji prikaz romana Džeki Kolins daje efektni moto koji je lansirao časopis People: "embarrassing to pick up, impossible to put down." Odlomak iz knjige Košmar je počeo kad je imala četrnaest godina i kad je sa ocem ostala sama u kući. Braća i sestre su odavno otišli. Čim su napunili dovoljno godina da sami zarađuju svoj hleb, otišli su – brzo – i nikad nisu došli ni u posetu. Majka je bila u bolnici, „ženske stvari“, rekla je susetka uzdišući. Devojčica nije znala šta to znači, jedino je osećala da joj majka mnogo nedostaje iako je otišla pre samo dva dana. Devojčica nije bila planirana. Majka joj je to često govorila. „Ti si zakasnela nezgoda“, rekla bi, „i prevelika obaveza za mene. Ja sad treba da se odmaram, a ne da podižem još jedno dete.“ Kad god bi izrekla ove reči, nasmešila bi se, zagrlila kćerku i nežno dodala: „Ali bez tebe, malena, ne bih uspela. Ne bih mogla. Ti me razumeš, dušo?“ Da. Razumela je da je ova krhka žena u pažljivo zakrpljenoj odeći voli, ova žena koja pere tuđi veš, a muža služi kao da je kralj. Živeli su u trošnoj kući na periferiji. U njoj je zimi bilo kao u ledari, a leti kao u rerni. Po kuhinji su milele gladne bubašvabe, a noću su ogromni pacovi jurcali po krovu. Devojčica je rasla sa strahom u srcu, ali ne zbog štetočina. Otac je često tukao majku, a njeno strašno vrištanje trajalo je po čitavu noć. Posle vriske bi uvek usledila duga zlokobna tišina, koju je narušavalo samo njegovo groktanje i stenjanje i majčini isprekidani jecaji...