Mafija - prvih 100 godina, Balzamo / Karpoci

O knjizi

Kako se Mafije razvila iz bande neotesanih, nemilosrdnih ubica u visokoorganizovanu, razrađenu internacionalnu korporaciju kakva je danas.

Najkompletniji istorijat Mafije koji se čita kao roman, ali reč je o zastrašujućoj smrtonosnoj istini.

Odlomak iz knjige

Ponedeljak, 5. januar 1920, bio je hladan zimski dan.

Vetar je duvao brzinom od 40 kilometara na sat. Olovnosivo nebo pretilo je da prospe prvi veliki sneg.

Na bruklinskom doku grupe radnika užurbano su nosile sanduke i bale, tovarile brodove koji su se spremali u inostrane luke, istovarivale robu koja je stigla preko Atlantika.

DOK 2. Novi znak tek što je bio postavljen na dugačko, usko, pravougaono skladište koje se nadnosilo nad reku Ist sa početka ulice Furmen. Vedra crvena slova na beloj pozadini objavljivala su da je vlasnik Kompanija za utovar i istovar Gouanus, ponosna firma koja je obavljala poslove na bruklinskim dokovima već više od pedeset godina.

Gouanus je upravo proširio svoje poslovanje na dokovima preuzevši skladište na doku br. 2. Novi predradnik, Džimi Saliven, bio je čudovišan čovek sa ogromnim mišicama prekrivenim jeftinim tetovažama bombi koje eksplodiraju – uspomenama na paklene dane koje je proveo kao prašinar u rovovima na Marni i u šumama Beloa tokom Prvog svetskog rata. Ovaj posao je dobio jer je dobro radio za Kompaniju kao doker još od 1902. Kada se pre dve godine vratio iz rata, Gouanusu je bio potreban čvrst čovek da potera radnike na novom doku. Džimi je bio pravi čovek za njih. Već prvih dana na poslu Saliven je pokazao ko je šef. Njegove debele, ispucale usne i žmirkave oči nikad se nisu smešile. Njegovo ravno lice i nos izudaran u nebrojenim tučama na doku prenosili su poruku ljudstvu: ne kačite se sa mnom.

U četrdesetosmoj godini, Džimi Saliven je znao šta mora da se uradi na pristaništu. Poštovanje koje je iznudio od dokera činilo je da bude pravi čovek da vodi dok br. 2.

Jedna od njegovih dužnosti nadzornika bila je da plati sedmičnu zaštitu sakupljačima Bele ruke, bande Denija Mihena. To je sprečavalo potpunu pljačku tereta iz skladišta kompanije i branilo njihove kamione pune robe od otimanja.