Rogovi - Džo Hil

Ig Periš proveo je noć pijan, radeći grozne stvari. Sledećeg jutra probudio se strašno mamuran, s neopisivom glavoboljom i... rogovima. U početku, Ig je mislio da halucinira, da su rogovi podsvesna projekcija njegovog besa i tuge. Proteklu godinu proveo je u usamljeničkom, privatnom purgatorijumu u koji se povukao zbog smrti svoje devojke Merin, koja je silovana i ubijena pod nerazjašnjenim okolnostima. Stoga bi nervni slom bio najprirodnija moguća stvar, ali nije bilo ničeg prirodnog u rogovima koji su bili više nego stvarni. Merinina smrt oduzela je Igu sve što je imao: udoban život, poštovanje, ljubav bližnjih i voljenu devojku. Jedini osumnjičeni za ubistvo bio je... on sam. Iako je na sudu oslobođen zbog nedostatka dokaza, Ig nije uspeo da opere svoje ime. Napustili su ga svi, pa i sam Bog. Svi, osim đavola koji se krio u njemu. Otkad ima rogove, Ig poseduje užasnu moć da mu svi saopštavaju svoje najintimnije misli, one koje ponekad teško saopštavamo i sebi samima. I pritom, ljudima to deluje sasvim normalno. Ig je besan. To što je bio dobar i pošten donelo mu je samo bedu i jad. Čini mu se da je došlo vreme da se neki dugovi vrate... izgleda da je đavo došao po svoje.