Sasvim jednostavno, Piter Džejms

O knjizi Majkl Harison je imao sve: dobar izgled, šarm, vragolast smisao za humor, bio je istinski vođa, a onda je dobio i nju, Ešli, svoju verenicu. Dok je slavio sa grupom prijatelja samo par noći pred svoje venčanje, Majkl se iznenada i neočekivano zatekao u mrtvačkom sanduku opremljen samo baterijskom lampom, erotskim časopisom, voki-tokijem i cevčicom kroz koju jedva može da se diše. To je samo zabava – sitna osveta njegovih prijatelja za sve šale i smicalice koje je on njima priređivao, no zabava prestaje onog trenutka kada četvorica pijanih prijatelja poginu u saobraćajnoj nesreći nekoliko trenutaka nakon što su ostavili Majkla sasvim samog i živog sahranjenog. Viši inspektor Grejs – i sam se boreći sa bolom zbog nestanka supruge – stiže na uviđaj kada Ešli prijavljuje Majklov nestanak. Sumnja raste kad jedini Majklov prijatelj koji nije bio na momačkoj zabavi odbije da sarađuje, a Ešlina vernost – da i ne spominjemo njenu misterioznu prošlost –odjednom je dovedena u pitanje. Viši inspektor Grejs će uskoro otkriti da je propast jednog čoveka sreća za drugog. O Autoru Piter Džejms Rođen je u Brajtonu, u Engleskoj. Studirao je na Ravensbourne školi za film. Tokom života dobio je puno nagrada, a samo neke od njih su: Esquire Magazine International College Film Festival, 1969, Sitges International Horror Film Festival, 1974, Honorary Fellowship, FHS Emeritus award by the Hypnotherapy Society, 1999, The Alchemists. Public Awareness Of Science Awards 2000, Winner of France 2006 Le Prix Polar International award, 2006. Njegov roman Sasvim jednostavno mu je 2006. doneo nagradu za najboljeg pisca krimi romana u Nemačkoj. Sem pisanjem romana i filmovima, bavi se još i sakupljanjem automobila, klasičnih i modernih. Takođe se interesuje za nauku, medicinu i paranormalne pojave. Sebe smatra sportskim zaluđenikom i iako više nije tako mlad bavi se skijanjem, tenisom, igra golf i svakodnevno trči. Odlomak iz knjige Ako se izuzme nekoliko manjih poteškoća, zasad je sve teklo po planu. Sva sreća, pošto zapravo i nisu imali rezervni plan. Očekivali su da će u pola devet uveče, krajem maja, imati bar malo dnevne svetlosti. Kada su juče u ovo vreme njih četvorica išli istim ovim putem, noseći sa sobom prazan kovčeg i četiri lopate, uopšte nije bilo ovoliko mrač­no. Ali sada, dok je zeleni kombi tranzit jurio drumom kroz Saseks, magličasta kiša je padala s neba boje mutnog negativa. Jesmo li blizu?, zakmeča Džoš sa zadnjeg sedišta oponašajući deč­ji glas. Veliki Um Ga kaže: Kud god idem, tamo sam, odgovori Robo, koji je vozio i bio malo manje pijan od ostalih. Pošto su za poslednjih sat i po već svratili u tri paba, a još četiri su ih očekivala na putu, držao se mešavine obič­nog i đumbirovog piva. To mu je barem bila namera; ali uspeo je da iskapi i nekoliko polulitarskih flaša čistog crnog piva har­vi – kako bi mu glava bila bistra za vožnju, rekao je. Dakle, tu smo!, reče Džoš. Uvek smo i bili...