Carski Rez I Druge Priče - Milorad Pavić

*** O Knjizi *** Zna se da urođenički šampioni iz sliva Amazona, baratajući lukom, nišane umesto jednim na oba oka, usmeravajući ih niz strelu iskosa. Tako njihovi pogledi ne klize naporedo, nego se dodiruju stopljeni u jedan udvojeni pogled. Međutim, oni tako samo nišane. Što se pogotka tiče, oni nikad ne promašuju i smatraju da ne pogađa strela cilj, nego obratno, cilj strelu. Bilo bi razložno poželeti književnost koja postupa na sličan način. Bilo bi razložno poželeti takvu književnost koja bi se u svakoj rečenici borila za svog čitaoca. I to ne za jednog, nego za dva čitaoca odjednom. U istoj rečenici za oba. Jednog, koji živi sada i drugog koji će živeti sutra. Mogli bismo poželeti književnost čije bi geslo bilo: ko pročita jednu rečenicu, ne može da ne pročita sledeću. Upravo zato priče sa živim ljudima koje su izazvale različite komentare i od kojih se većina nalazi u ovoj knjizi, ostaju za pisca zagonetka. Naravno, pogoditi nekog u vremenu sadašnjem iz vremena prošlog, kako čine neke od tih priča, znači raspolagati većim zaletom nego drugi. Za Šta, uostalom, treba imati daha. Ali šta će biti sa pričama o živim ljudima kada ti ljudi više ne budu živi? Priča Konjica, pisana za života Zorana Mišića, sada kada Mišića više nema, pruža odgovor, koji pisac ovih redova još uvek nije u stanju da iščita. Jesu li te priče sa živim ljudima priče za jednog ili oba čitaoca? Je li tu spisatelj nanišanio na oba oka ili samo jednim? Ostaje da o tome presudi čitalac i to onaj sutrašnji... Što se mene tiče, ja bih upozorio na činjenicu da ova knjiga sadrži dve sasvim zasebne i celovite priče, koje su među sobom ,,u tajnoj vezi" kako bi rekao jedan pisac kojeg volim. Na pitanje postavljeno u jednoj dobija se odgovor u drugoj od tih priča, a ako se pročitaju zajedno, one čine treću priču, koja bi se mogla shvatiti i kao autobiografija pisca u ženskom licu. To, naravno, ni u kom slučaju ne smeta da se shvati i čita svaka od tih priča zasebno, a tako če ih čitati većina čitalaca. Onima pak, koji se odluče da ta dva štiva u knjizi potraže i sastave, pisac će pomoći utoliko, što če otkriti da se jedna od priča zove Varšavski ugao, a da pitanje postavljeno u drugoj glasi: Da li neko preuzima sada moje sećanje od mene i na-sleduje ga? Znajući naslov jedne, drugu će priču čitaoci naći sami i tako od dve priče dobiti treću. Tu dvadeset prvu priču u ovoj zbirci od dvadeset pripovedaka pisac poklanja srećnom pronalazaču. Za nju izdavač nije platio ni hartiju ni honorar, a kupcima ona nije uračunata u cenu knjige. Ona je ulovljena zahvaljujući tome što, nišaneći na svoj plen, spisatelj nije žmurio na jedno oko. Otvorio je oba, pokušao da levim gleda kroz desno, kao što čine urođenički šampioni iz sliva Amazona kada barataju lukom i strelom. I sada, umesto pisca, evo, pogađa ili promašuje čitalac. *** O Autoru *** Milorad Pavić je rođen 15. oktobra 1929. godine u Beogradu, Srbija (znak zodijaka “Vaga”, podznak “Škorpija”, po astečkom horoskopu “Zmija”). Srpski prozni pisac, pesnik i istoričar srpske književnosti 17-19 veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine, član je Societe Europeenne de Culture i srpskog PEN-a. Poznat kao pisac nelinearne, interaktivne proze (romani, priče, drame). M. Pavić je jedan od najčitanijih savremenih pisaca sa Balkana, preveden na tridesetak jezika. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD, Izraela i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu u književnosti. Oženjen je Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. Žive u Beogradu. Rekli su o Pavićevim knjigama: - Pavić je prvi pisac XXI veka (Paris Match) - On misli kao što mi sanjamo (Robert Coover,New York Times) - Pavić je jedna od velikih figura svetske književnosti (Tiempo, Madrid) - Svaki primerak Pavićeve knjige imaće svoj zasebni život (Davar, Izrael) - Pavić je želeo da podigne knjigu, ili Knjigu, tojest Kutiju Organizovanog Znanja na nivo magičnog predmeta poput poluživotinje koja može da opšti sama sa sobom i sa drugim knjigama, da stvori knjigu kao smrtonosno oružje (Anthony Burgess, Observer, London) - Postoje knjige koje u čitaocu izazivaju nešto kao hemijsku reakciju...Pavićev roman sadrži tu vrstu "otrova" (Mainichi Shimbun, Japan) -Pavić nalazi mogucnost da nadvlada romanesknu tradiciju dvadesetoga veka putevima koji se razlikuju od puteva "francuskog novog romana" i "novog novog romana" (Nezavisimaja gazeta, Moskva) - U njegovom delu imamo mistiku Vizantije sjedinjenu sa energijom Balkana, njegovih predanja i mitova (Elefteria, Atina) - Kakva fantastična građevina, kakva neutešna priča između dve smrti! (Reinischer Kurier, Nemačka) - Pavić je jedan od najvažnijih pisaca današnjice (Veja, Sao Paulo)