Seme za začin - Anis - Pimpinella anisum L. 1101

Lepu baštu ne možemo da zamislimo bez začina! Te mirisne biljke je potrebno mešati sa usevima jer utiču na bolji rast i ukus povrća, štite od štetočina i bolesti. Bašta nam je lepša, jela su ukusnija! Začinsko bilje se može, osim u baštama, gajiti i u saksijama i žardinjerama u kući, tako da ih uvek možete imati sveže pri ruci. Traže svetao, ne previše vruć prostor, vlažan vazduh i bogato zemljište. Leti ih obavezno iznesite na terasu ili balkon kako bi imali što više svetlosti i kiseonika. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, za anis su znali još drevni Egipćani pre tri i po hiljade godina. U antičko doba u Grčkoj je korišćen za aromatizaciju vina, a potom su ga Rimljani preneli u Toskanu, odakle se dalje širio po Evropi. Anis se danas najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima sa anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate. Pekmez i kompot od šljiva takođe dobija posebnu notu ako se začini anisom. Ali, kako anis brzo gubi ukus i miris, treba da se samelje neposredno pre upotrebe. Seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje. Esencijalo ulje anisa sadrži između 80% i 90% anetola, supstance koja olakšava disanje i podstiče izbacivanje sluzi iz pluća. Anis je zato veoma efikasan i prijatan lek za kašalj, bronhitis i astmu. Zahvaljujući svom prijatnom mirisu, ali i antibakterijskim i antigljivičnim dejstvima esencijano ulje anisa često je sastojak vodica za ispiranje usta.