Nepodnošljiva lakoća postojanja, Milan Kundera

Besramno pronicljivo. Razgaljujuće subverzivno i duhovito. – Independent Koja osobina – težina ili lakoća – više odgovara ljudskoj egzistenciji? I gde se ozbiljnost završava da bi ustupila mesto neozbiljnom, i obrnuto? Godina je 1968. Sovjetski tenkovi ulaze u Prag, gušeći političke slobode i snove o promeni. A Tereza je ljubomorna. Njena ljubomora, ukroćena tokom dana, budi se noću, prerušena u snove koji su zapravo pesme o smrti. Tomaš je rastrzan. On voli Terezu, ali ne može da se odrekne svoje sklonosti ka neverstvu. Sabina je Tomaševa omiljena ljubavnica; ni ona ne voli da se vezuje. Kada joj novi ljubavnik Franc postane ponizno veran, ona nestaje iz njegovog života da bi na kraju našla samo nepodnošljivu lakoću postojanja. Sa umetničkim osećajem za paradoks, Kundera ispisuje veličanstvene stranice na kojima se spajaju razigranost i dubina, san i refleksija, ljubav i politika. Sama smrt tu ima dvostruko lice: blage, sanjive tuge i okrutne crne farse. Jer roman kojim je Kundera stekao svetsku slavu takođe je meditacija o smrti – smrti pojedinaca, ali i mogućoj smrti stare Evrope. Mračno i briljantno ostvarenje. – Ijan Makjuan