Šala, Milan Kundera

Nemoguće je dočarati svu suptilnost, komediju i mudrost ovog prelepog romana.
– Salman Ruždi

Kad se sve uzme u obzir, u osnovi sam se slagao sa svakom Marketinom tvrdnjom – kao i ona, i ja sam verovao čak i u revoluciju u Zapadnoj Evropi – samo jednu stvar nisam odobravao: što se oseća zadovoljnom i srećnom dok ja patim za njom. Stoga sam kupio razglednicu i (da je povredim, šokiram, zbunim) napisao: Optimizam je opijum za narod! Zdrav duh smrdi na glupost. Živeo Trocki! Ludvik.

Jedna šala bila je dovoljna da Ludvik izgubi sve: mladost, studije, ljubav, poverenje prijatelja. Izbačen iz Partije i sa fakulteta, poslat je na prinudni rad, da bi se godinama kasnije vratio kao ogorčen čovek opsednut osvetom. Ali dok pokušava da sprovede svoj jednostavan plan – osvetiti se prijatelju koji ga je izdao tako što će mu zavesti ženu – otkriva da život ima poseban smisao za humor i da su najveće šale obično na naš račun.

Objavljen 1967. godine, Kunderin prvi roman odmah je uzburkao duhove, ubrzo je zabranjen u Čehoslovačkoj, ali je širom sveta dočekan kao jedno od ključnih dela savremene književnosti. Luj Aragon ga je nazvao jednim od najvećih romana veka, a Filip Rot romanom u kojem se prepliću snaga Dos Pasosa i filozofska lucidnost Kamija. Danas, više od pola veka kasnije, Šala ostaje nezaobilazno štivo evropske književnosti XX veka kao univerzalna priča o apsurdu ideologije, krhkosti ljudskih odnosa i ironiji istorije koja se uvek podsmeva našim planovima.

Iako prikazuje košmar života u totalitarnoj državi – staljinističku atmosferu paranoje, denuncijacija i besmislenih kazni – Šala nije samo politički roman.
– Le Monde

Duhovita, tužna, uzbudljiva, mudra, veličanstvena knjiga.
– Sunday Times